У 28. недјељу по Духовима, на празник Светог апостола Андреја Првозваног, 13. децембра 2015, у Саборном храму Рођења Светог Јована Крститеља у Рожајама служио је Литургију јереј Слободан Радојевић, парох рожајски.

У току Литургије бесједом, коју доносимо у цјелини, обратио се отац Слободан.

„У име Оца и Сина и Светога Духа, у перикопи Јеванђеља по апоостолу Луки коју смо данас чули (Лк 18, 18-27) видимо како Господ кроз једну једноставну причу о домаћину који позива госте на ручак говори о једној стварности без које човјеку нема живота. Та стварност о којој Господ говори је Литургија у којој се налазимо за Трпезом Господњом и у ломљењу хљеба познајемо Христа баш као што га је и Лука познао на путу за Емаус.

У овој причи домаћин је Господ, гозба је Литургијаа ми смо сви позвани на дођемо на гозбу.На Литургији задобијамо живот вјечни јер се кроз причешће сједињујемо са Христом и живимо на начин на који Христос живи а то је вјечни начин постојања. Храна коју једемо одржава нас у овом животу или једноставније речено једући ову земаљску храну само одлажемо тренутак смртии зато нам је потребна другачија храна која ће нам дати живот вјечни, јер Бог није створио човјека да умре већ да живи у заједници са Њим а ту заједницу може остварити само кроз причешће. Причешће је храна која нам даје вјечни живот.Међутим, човјек и поред тога што је Господ урадио све за нас и ради нашег спасења, како се каже у Литургији, нема времена да се одазове Божијем позиву. Док смо мали зависимо од старијих да ли ће нас повести на Литургију кад постанемо тинејџери онда момке занимају дјевојке и обрнуто, када се оженимо онда немамо времена јер смо презаузети женом и жена мужем, када се запослимо онда јуримо каријеру и немамо времена низашта сем за посао, а када остаримо онда и да хоћемо не можемо јери тада зависимо од другог. Презаузет овоземаљским проблемима човјек никада не налази времена за Бога не схватајући дарешење свих проблема који нас муче лежи у Богу. Човјек сам не може ништа, јер је нестабилан и то се види на почетку Светог писма када се каже да је човјек створен од праха земаљског. Прах је нешто што је нестабилно и мали вјетар разнесе прах.Човјек је као прах којег проблемирастргну, али у заједници са Богом може да буде стабилан. Божански позив на Литургију је безуслован. Бог од нас ништа, сем нашег одазивања на Његов позив, не тражи. Без обзира на то што Господ он нас ништа не тражи ми знамо ред,да када идемо код некога у госте треба домаћину да понесемо неки дар. Све што на земљи постоји је Господње па чак и хљеб и вино које доносимо на Литургију,јер у молитвама анафоре кажемо "Твоје од твојих", дакле ништа није наше па због тога Богу требамо да донесемо наш лични дар а тај лични дар је пост. Чак ни тај пост Бог пред нас не поставља као услов већ ми сами кроз пост желимо да покажемо да нам је стало до заједнице са Богом. На крају овог одломка Јеванђеља Господ каже много је званих а мало је одабраних, зато треба сваког тренутка читавог живота да се трудимо да и ми будемо одабрани и да уђемо у радост Господа свога. Треба стално да се одазивамо Божијем позиву и да долазимо на Литургију да му заједно заблагодаримо на свему што је учинио за нас и да заједно прослављамо Оца и Сина и Светога Духа. Амин.“, бесједио је јереј Слободан Радојевић.