У недјељу 20. децембра 2015, на празник Светог Амвросија Миланског и преподобног Григорија Горњачког – на Дјетињце, у Бијелом Пољу у цркви Светих Апостола Петра и Павла Литургију је служио јереј Никола Скопљак.
У слову јеванђелске поуке послије светог причешћа о. Никола је подсјетио на једну веома важну реченицу из јеванђеља, коју је изговорио млади кнез који је упитао Господа шта да чини да задобије живот вјечни.
"Ево та реченица која је изговорена прије 2000 година има исти смисао и дан-данас. И свако од нас вјерних људи, који се налази у овоме светоме храму, има један исти смисао а то је управо да задобије живот вјечни. Зато се и окупљамо у светим храмовима, првобитно зато и живимо на овој земљи, јер је то смисао живота. И свако би од нас би требало да се запита шта и како чинимо, и шта је заиста потребно човјеку да задобије живот вјечни. Наравно, смртни смо и ограничени људи и не можемо изнад својих могућности. Али открива нам се кроз просте примјере из свакодневног и материјалнога. А онда послушајмо шта је Христос одговорио том младом кнезу. Рекао му је да испуњава заповијести Божје, да не чини прељубу, не краде, не убија, не свједочи лажно и да поштује оца и мајку своју."
"Свемогући Господ са својим савршеним видом погледао је у душу тог младог кнеза и набројао управо оне гријехе и оно зло у човјеку које се рађа и коме не да ђаво да уђе у Цартство Христово, да уђе у царство непролазно и вјечно. Све нам је дато на овој земљи, дато нам је материјално, али да га користимо на добробит нас људи и ближњих својих. Али ми смо људи доста и превише везани за ово земаљско давање, везани злим духовима за материјално, па често заборављамо да оно што нам је материјално дато треба да користимо у добре сврхе, него само гледамо себе и насићујемо себе не гледајући никог око нас. Као што су тијелу потребна храна и пиће да би опстали на овој земљи, тако је души потребна духовна храна, која је много важнија и битнија од ове тјелесне. Не размишљајући тако често се одајемо гријеху. И онда када душа не може више да издржи, када се охлади од наших земаљских ствари којима смо обузети, често се јавља то звоно на души, када трепти и рађа се немир. Рађају се многе ствари које нису добре, тиме опомињући човјека да је потребна и духовна храна. Ако ни тада то не искористимо како треба рађају се и тјелесне болести, зато што души недостаје оне душевне хране којом се може насићивати кроз читање Светог Писма, кроз долазак у свети храм, кроз пост и молитву и наравно, кроз помагање једних другима. И да не заборавимо још једну важну врлину а то је да љубимо ближњега свога и да кроз то љубимо и Бога искрено, помажући другима онолико колико је могуће."
"Ево јуче смо прославили Светог оца нашег Николаја који је потицао управо из богате породице, али испуњавао двије највеће заповијести– љуби Бога свога и љуби ближњега свога, и чинећи управо тако чинио добро и задобио вијенац вјечне славе и он је заступник који се моли Богу за све нас недостојне. Угледајући се на такве примјере морамо да помажемо ближњима својима, да дајемо себе и тако ћемо дати и љубав према Богу, тако ће Бог искрено видјети наше намјере и наша дјела,“ бесједио је о. Никола.
