Литургија у Саборном храму у Никшићу

У Недјељу Месопусну, 11. фебруара 2018, света Литургија служена је у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу.

Литургијом је началствовао протојереј Миодраг Тодоровић, а саслуживали су му: протојереј-ставрофор Радојица Божовић, свештеник у пензији, протојереј Василије Брборић и ђакон др Никола Маројевић, уз молитвено учешће вјерног народа.

Сабране је ријечима пастирске бесједе поучавао о. Миодраг, који је, осврћући се на ријечи прочитаног Јеванђеља, казао да другима можемо помоћи, а тиме и себи, само кроз благодат Божју, ако у другоме видимо лик Божји.

„Знамо да пакост коју носимо не чини суштину човјекову, да је то нешто што затвара лик, што суштину држи невидљивом, што је држи негдје у тамници. Али, ако знамо да је испод и изнад свега тога Божји лик у брату нашем онда ћемо, као кад имамо воћку која је споља мало флекава, али знамо да јој је срце здраво, знамо да су сјеменке у тој воћки здраве и да могу родити нову воћку, да могу дати нови живот, тако и Христос каже да смо призвани да једни у другима видимо лик Божји, да једни у другима видимо путнике за Царство Небеско, а не оне који ће бити само храна црвима“.

„Онда ћемо умјети, даће нам Бог силу и снагу да посјетимо човјека у његовој тамници, у његовој болести, у његовој голотињи, у његовој отуђености од Бога, од лика човјековог у нашој посрнулости. Само кроз лик човјек постаје личност. Као припадника једног народа има нас доста, као припадника једног братства, једног племена има нас доста, свуда се можемо бројити, али као личности не можемо се бројити, пред личношћу се може само застати и кроз личност осјетити тајну Божјег домостроја у сваком човјеку као посебном, јединственом, личносном свијету. Оно што је у том човјеку никада до краја не спознамо“, казао је свештеник Тодоровић.

Додао је да ријечи Господње да једни друге нахранимо, напојимо, одјенемо јесу најсигурнији пут да сами себи помогнемо, да сами себе нахранимо, да сами себе одјенемо.

„Из мноштва хаљина Божјих нека ће се вратити, доћи да покрије и нашу голотињу, наше озебло срце да загрије и да у њему засија лик Божји као и у срцима осталих људи. Зато, на освит Великог поста, који постимо као сјећање кад смо били у рају, кад смо били и сити, и одјевени, кад нијесмо били у тамници пролазности, пакости и овај пост да, с помоћу Божјом, испостимо постећи од немилости, од нељепоте, од неузвишености, од нељубави, да све оно што нас чини голим, босим, гладним, жедним, од тога да постимо, а оно што нас чини ситим, што нас чини напојеним, што нас чини обученим да нам то Бог да умјесто овог првог“, поручио је протојереј Миодраг Тодоровић.