Бденије уочи Крстовдана у манастиру Ђурђеви Ступови

Поводом великог и сверадосног хришћанског празника Воздвижења Часног и Животворног Крста Господњег, у четвртак 26. септембра 2019, у манастиру Ђурђеви Ступови, служено је празнично бденије са сотницом.

Бденије уочи Крстовдана у манастиру Ђурђеви Ступови

Бденије је служио протојереј-ставрофор Драган Ристић, архијерејски намјесник берански са свештенством.

Петохљебницу је благословио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

На крају бденија Владика је служио сотницу, чин изношења Часног Крста.

Честитајући наступајући празник сабранима Преосвећени Епископ је казао да Крст Господњи представља синтезу свега што је Господ Исус Христос учинио ради нас људи, ради нашег спасења.

„Прије свега, означава крсно страдање Христово, изливање Његове крви и Његову живносну смрт коју је Он примио ради опроштаја наших грехова, ради нашег оживотоворења, очишћења и обновљења наше природе. Ми Христову смрт пјевамо као живоносну, Христос својом смрћу уништи нашу смрт, примајући нашу смрт на себе, Он нас је ослободио од страха смртног, оживотворио нас и увео у нови живот што је посвједочио својим тридневним васкрсењем“, бесједио је Владика будимљанско-никшићки.

Истакао је да се Он, већ, на крсту јавио као Побједитељ смрти, а Његово васкрсење је било у вјечној и неописивој слави. И нас је Господ, поручио је Епископ Јоаникије, учинио учесницима те Његове славе.

„Све што је Господ учинио, што смо могли видјети, чути, све је то наше наслеђе заједно са Њим и у Њему“, поручио је Владика.
Подсјетио је да је овај празник установљен поводом проналажења Часног Крста, а пронашла га је Света царица Јелена, мајка Светог цара Константина, највјероватније, одмах након што се Крст Господњи јавио као знак побједе и поуздања цару Константину, када се спремао за коначни окршај са својим противником, безбожним царем Максенцијем.

„Свети цар Константин се оснажио силом Часног Крста који му се јавио са неба, на коме је писало „Овим побјеђуј“. Њега је сила Часног Крста привукла себи, постао је хришћанин, заштитник Цркве Божје, а послије тога послао је своју мајку, Свету царицу Јелену у Свету земљу да тражи Часни Крст и она га је нашла. То мјесто је један дио храма Васкрсења Христовог, крст је био бачен у јаругу, касније то мјесто понижења је претворено у мјесто највеће славе. И тамо се служи ова служба, архијереј или свештеник служи, спушта се доље и многократно се говори, пјева „Господе помилуј“, навео је Његово Преосвештенство, закључујући да се овај празник, највише, односи на проналажење Часног Крста, који је одмах пројавио своју чудотворну, васкрситељску силу, живоносну, искупитељску, исцјелитељску.

На овај празник хришћани се сјећају спосоносног дјела Христовог, посебно догађаја налажења Часног Крста Господњег, када је Црква, још, једном утврђена милошћу Божјом, али и повратка Часног Крста из Персије.

Потом је вјерни народ приступао поклоњењу Часном Крсту.

Video kanal Eparhije  Radio Svetigora  Sveviđe

Srpska pravoslavna crkva