Епископ Методије служио Литургију у манастиру Жупа Никшићка: У којој мјери опростимо онима за које мислимо да нам нешто дугују, у тој мјери ће Господ опростити нама гријехе наше
Епископ Методије служио Литургију у манастиру Жупа Никшићка: У којој мјери опростимо онима за које мислимо да нам нешто дугују, у тој мјери ће Господ опростити нама гријехе наше
У 11. недјељу по Педесетници, на празник Преподобномученика Дометија и Попразништво Преображења Господњег, 20. августа 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је са свештенством Свету Архијерејску Литургију у Жупском манастиру.
Пред почетак свете службе Божје, Владика је у првине монашког образа обукао послушницу Јелисавету.
Обраћајући се ријечима архипастирске бесједе сабраним вјерницима, мати игуманији и сестринству манастира, Преосвећени Епископ Методије је казао да кад смо на Литургији, били физички присутни или не, увијек смо у саборности и заједно гдје год да се налазимо.
„Кад се молимо Христу Богу нашем осјећамо пуноћу те заједнице, без обзира да ли смо у том тренутку физички близу са онима који су нам блиски и духовно. У светом Јеванђељу смо чули једну причу која је, заправо, срж наше вјере и једно од имена Божјих. То је прича о праштању, јер без праштања, каже Христос на крају те приче о она два дужника које је позвао да му врате оно што су му били дужни, и како Господ опрашта, као онај коме је Господ 10 хиљада таланата опростио, а тај талант кад се прерачуна у вриједности монете данашње коју ми користимо, то су милијарде евра му је опростио, а то смо сви ми овдје појединачно и сви припадници људског рода кроз сву историју. Кад је изашао, паднувши на кољена и иштући милост јер је требало не само он, него и све што је имао да падне у ропство и да пропадне, првог на кога је наишао а ко му је дуговао некаквих сто динара, што је у данашњој противвриједности мизеран износ, а кад га је овај молио да га макар причека да му врати он је рекао да неће да га чека него ће га бацити у тамницу“.
„Сви ми кроз свој живот, кад поразмислимо и пресаберемо се, не можемо ни избројати колико смо Господу дужни. Чак и да нисмо ништа у животу згријешили, дужни смо Му све што имамо и све што нам је дао и ми Му то никада и ничим не бисмо могли узвратити једнаком мјером, ни приближно. А онда Господ каже: Ако хоћете да се спасите и да будете дио заједнице љепшег свијета, заједнице у којој важе другачији принципи и начела од ових који тренутно важе у овом свијету, онда морате бити спремни да опростите, јер у којој мјери ми опростимо онима за које мислимо да нам нешто дугују, у тој мјери ће Господ опростити нама гријехе наше“, рекао је Владика.
Додао је да, пошто је то један невјероватан маскимализам који Господ даје пред нас, јер ми по својим слабостима и људској природи, не можемо учинити ништа без помоћи Божје, ми треба само да се молимо Богу да нам помогне да дођемо у то благодатно стање да опростимо другима за које мислимо да нам нешто дугују.
„То је у ствари цијела филозофија нашег живота да се молимо Богу да нам да снаге и да осјетимо Његову близину и Његово присуство када ћемо схватити колико смо, не само грешни и недостојни, него колико ми Њему дугујемо. Има у Јеванђељу у оним догађајима када апостоли схвате у појединим тренуцима да је Христос, Који им је толико близак био, кад виде Његову силу, моћ и славу као што смо јуче прослављали Преображење Господње гдје се Он у слави преобразио, људска природа тада сагледава сву своју недостојност и несавршеност и падамо на кољена и говоримо: Иди од нас, Господе, јер ми смо грешни људи. У тој мјери у којој ми сагледавамо колико смо грешни и недостојни, то је мјера нашег осјећања присуства Божјег. Само тада ћемо моћи да опростимо другима оно што и лично имају према нама, а и колективно што имају према некој нашој ближој, ужој или широј заједници“, казао је Владика Методије.
Навео је да ће данас, после Литургије, ићи на Крново гдје је 1944. године побијено више од 300 младића без суда и пресуде, немилосрдно су побијени и сурово, а без права на гроб.
„Чак су биле страже постављене да забране, а пошто су сви који су побијени били углавном из племена Црне Горе, забрањено је било и њиховим сродницима да дођу и да их понесу како би их сахранили. Онда су они плитко закопани, па је чак вода, пошто је то у вртачама било, ископавала њихове кости и разносиле их звјериње и животиње. Остале су на један тужан и несрећан начин несахрањене и разасуте свуда по тој дивној и благословеној планини Крнову. И управо идемо данас, када нас припрема Јеванђеље да дођемо на то мјесто страдања, да сагледамо сву нашу грозоту, лично и колективно, али и да молимо Бога да нам да снаге да опраштамо, јер без тога не можемо више ни корака учинити напријед у нашем животу, и појединачном и заједнице наше као народ, не можемо имати никаквог напретка ако не будемо били спремни да праштамо, макар да имамо добру вољу и да молимо Бога да нам да снаге да то учинимо“, поучавао је Епископ будимљанско-никшићки Методије.
