Епископ Методије на Велику суботу богослужио у Ђурђевим Ступовима

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је на Велику суботу 15. априла 2023. године, са свештенством и вјерним народом, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

У литургијској проповједи сабранима Преосвећени владика Методије је казао да су, по ријечи Светог апостола и јеванђелисте Матеја, пошто је минула субота, а на освиту недјеље, Марија Магдалина и друга Марија, вјероватно мати Јаковљева или Јосијина, а Марко каже и Саломија да је била с њима, понијеле су мирисе смирне и алоје и отишле да посјете гроб Христов.

„Значи на освит недеље у праскозорје, како наш народ именује то доба дана, кад праска зора, а то је зора новог дана и новог живота, то је потпуно нешто ново и непоновљиво што се десило у историји људског рода, то је и смисао нашег живота, и постојања, а то је и смисао нашег вјеровања. Као што је и рекао Свети апостол Павле да Христос није васкрсао не би несретнијих људи на овом свијету било од хришћана“, рекао је Владика, додајући да су оне понијеле опет мирисе, јер у петак, скинувши на брзину Исуса са крста, нису стигледа како треба да помажу тијело Његово.

„Кад су дошле на мјесто гдје је погребен Господ, зетекле су камен одваљен од гроба и анђела, који је имао лице као муња и одјело му бијаше бјеље од снијега. То је тај Бијели анђео којег је прије осамсто година, још за живота Светог Саве, изобразио у манастиру, лаври царској Немањића, Милешеви, фрескописац и која је, можда, једна од најљепших људских изображења у овом свијету. То је, чак, и овоземаљска умјетност препознала и законом заштитила. Он им је само рекао: Нема онога кога тражите, овдје, Он је васкрсао. Што тражите живога међу мртвима, на другом мјесту је речено: Није овдје, васкрсао је Господ, устао је“, бесједио је Његово Преосвештенство.
То огромно чудо, навео је Владика, анђео је само саопштио Мироносицама, не објашњавајући им подробно како и на који начин се то десило.

„У тренутку дешавања таквог чуда довољно је само то рећи, нека иду да разгласе, а после да толкујемо, тумачимо и анализирамо како се та велика тајна нашег спасења могла збити. Оне су збуњене и уплашене кренуле да јаве учиницима, јер им је тако рекао анђео и среле су Исуса Васкрслог успут, пале пред Његове ноге а Он је рекао: Идите, јавите ученицима мојим и реците им да ћемо се видјети у Галилеји“, казао је Епископ Методије.

Подсјетио је да су у тадашњем јеврејском закону и законодавству била потребна два свједока да свједоче о неком догађају, али ти свједоци нису могли бити жене.

„Господ, Који је све те људске и земаљске законе изобличавао и надилазио изабрао је, управо, жене да буду први благовјесници и свједоци најљепшег догађаја у историји људског рода, да управо жене Мироносице понесу ту најљепшу и најрадоснију вијест и да оне јаве ученицима и апостолима, мушкарцима преплашеним који су се посакривали од страха кад је Господ разапињан, и крили се на периферији Јерусалима“.

„Нашавши их, оне су им благовијестиле ту истину, а онда, не само што су им пренијеле него су им и рекле шта треба да ураде, дакле, д аих послушају апостоли да оду у Галилеју. Они препаднути, ипак, надајући се да се заиста то збило, а многи од њих и сумњајући, јер како да не сумњају кад су видјели својим очима како Господ умире на крсту, како је мучен, страдао и погребен био. Они су тада урадили тај величанствени скок у вјеру, јер су морали дуго да пјешаче од Јерусалима до Галилеје и, тамо на гори у Галилеји, срели су Господа васкрслог и пронијели њих Једанаесторица, јер је дванаести издао Господа“, поучавао је Владика будимљанско-никшићки, нагласивши да нам то може бити наук, а то и Свети Оци говоре, да спољашњи, тјелесни гријеси и пороци нијесу, можда, толико страшни, јер су видљиви.

„Оне душевне страсти, покварености душе изнутра што може да се вјешто прикрива спољашњим, финим понашањем, те страсти могу бити разорније и опасније, као што и јесу. То је оно што је Господ у мисији својој, проповједајући, највише изобличавао. Није блуднице и разбојнике, царинике који су били јавно прокажени него оне прикривене, лицемјере фарисејско који су се споља као окречени гробови приказивали добри, праведни, а изнутра су били пуни покварености и злобе“.

„И та издаја као највећи пораз и потонуће људско у које човјек може да западне имала је такве далекосежне и стравичне последице, које смо ових дана испратили кроз страдње Христово, идући заједно с Њим на Голготу. Дакле, тих Једанаест ученика су отишли, непотпун и несавршен број, а и они као људи по слабостима својим обични, уплашени, управо је њих Господ такве какви јесу изабрао да проносе најљепшу и најрадоснију вијест и да шире Јеванђеље овом свијету. Јер, сила није у људској вјештини, моћи и у коњици, како каже псалмопојац, него у Господу Богу и у Његовој милости и благодати. Употпуно је све што је код њих било непотпуно и усавршио све што је било несавршено. Та Једанаесторица су пронијела ту најљепшу вијест до данашњег дана и до краја свијета и вијека ће се ширити, до другог доласка Христовог“, закључио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије.