Тијело Христово ћемо бити једино ако имамо љубав према ближњем
Ако смо ми Тијело Христово, а Он је, нагласио је Владика Г. Методије, Љубав, дакле, и ми као чланови тога Тијела морамо бити Љубав без чега је све остало и другу бесмислено и узалудно.
Литургију Пређеосвећених дарова у цркви Светог Николаја Мирликијског у Никољцу у Бијелом Пољу данас је служио Његово преосвештенство Еписко Будмиљанско-никшићки Господин Методије, уз сазлужење свештеномонаштва бјелопољског намјесништва.
Када се Хришћани сабирају на оваквих мјестима, на Литургији, бесједио је владика Г. Методије, они знају једну велику тајну и истину, за којом трагају и наслућује је, а то је да је све на овом свијету створено невидљивом руком Божјом.
„И да овај свијет није по нужности настао нити створен зато што је то тако морало бити, него зато што је то тако Бог хтио и благоволио и Његова љубав, да створи овај дивни видљиви и невидљиви свијет. И у том свијету као круну свога стварања.Да створи и човјека, свога сабесједника, по лику Своме, створен од праха земаљског и душе живе, у које га је дух и дах божански Господ дунуо“, бесједио је Владика Г. Методије, додајући да је сви ми треба да будемо свјесни тога цијелим својим бићем и у цјелокупном човјечанству, да је Господ је и нас одабрао у предвјечном дану своме.
Владика Г. Методије је објаснио да само због тога што смо створени у овом свијету и што постојимо, довољан разлог да стално и бескрајно благодаримо Богу, који свима даје посебне дарове, чак и онима за које неки мисле да нису довољно развијени.
„Треба да се сјетимо и да имамо душу, бесмртну, али само у мјери у којој је приљубљена Христу Богу нашем. Душа може да умре и прије него што тијело умре, а њен живот зависи од приљубљености Бога. Ако се одвоји од Њега, душа умире и прије смрти овога тијела. Дакле, бесмртност наше душе је директно скопчана са нашим односом са живим Богом, без Којег нема бесмртности наше душе, а по Чијем обећању ће и наше тијело васкрснути у онај дан Страшнога и Другог Доласка Христовог, Васрксењем Христовим. Оним васкрсењем којим је Христос Васкрсао и Обећао сваком од нас који буде следовао Њему, Његовим ријечима, стопама и дјелима, и животу, да ће васкрснути и бити са Њим у посљедњи дан и живјети у вјечности.
Ми се надамо у милост Божју да ће нас Бог спасити, не по правди и по заслузи, и ономе што смо ми нешто учинили у овом животу, него по милости Његовој, по 'неправедној' милости Његовој и по необјашњивом чвојекољубљу. То је једина наша нада и узданица спасења нашег и оно за шта смо баш ми створени у овом свијету, и за шта смо се баш ми родили. Тај циљ нашег живота је велика тајна која надилази наше поимање, али која ће нам се у току нашега живота открити по мјери нашега смирења; Бог ће нам открити шта је сврха и циљ нашега рађања на земљи и то је дјело у које ваља утрошити цијели свој живот, снагу и енергију. Поред тога што смо ми свјесни и надамо се у милост Божју, ипак на неки начин морамо да будемо и ми ти који ће допринијети спасењу сваког од нас поејдиначно. Дакле, морамо да будемо на неки начин одоговорни, а одговорност произилази из тога што смо ми чланови Цркве Божје, односно дијелови Тијела Христовог, јер је и Црква Божја Тијело Христово, ту је тајна Цркве Божје. Из тога произилази наша одговорност не само за наше спасење, него и за спасење свих људи на овом свијету“, бесједио је Владика Методије, истичући да ћемо ту одговорност, као чланови Тијела Христовог, испунити једино ако будемо имали љубави према свом ближњем.
Ако смо ми Тијело Христово, а Он је, нагласио је Владика Г. Методије, Љубав, дакле, и ми као чланови тога Тијела морамо бити Љубав без чега је све остало и другу бесмислено и узалудно. И ми ћемо бити одговорни, и допринијети спасењу нашем и ближњих наших у оној мјери у којој будемо истински конституитивни чланови Тијела Христовог, Цркве, дакле они који имају љубави.
„Без тога нам, као што каже Апостол Павле ништа не вриједи, макар и 'највећа чудеса чинили и мртве оживљавали'. Без љубави смо, по његовим ријечима и свједочењу, ништа и ништа нам не помаже. То нека нам буде наук тврдо уздање и поуздање - милост Божја и то мало уздарје наше које треба да му принесемо, то једно зрно наше љубави коју ми узвраћамо за Његову преизобилну, несхатљиву, непојмљиву, бесконачну љубав“, бесједио је Владика Г. Методије.
