Епископ Методије у Саборном храму у Мојковцу: Да својом молитвом, подвигом и покајањем учинимо сазријевање свог бића и постанемо истинске, праве личности
У петак треће недјеље Великог поста, на празник Преподобног Герасима Јорданског, 17. марта 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је Литургију Пређеосвећених дарова, у Саборном храму Рождества Христовог у Мојковцу.
Епископу Методију је саслуживало свештенство и монаштво Епархије у молитвеном присуству вјерног народа.
Поучавајући сабране, Владика је рекао да је остваривање права да постанемо богови основни, истински божански дар који нам је Бог дао.
„Од свих природних права које човјек својим рођењем добије од овог свијета, које му, на неки начин, гарантује и људских права која добија од заједнице, прописа и закона у простору у којем живи, држави у којој борави основно, истинско, право хришћанско право јесте да има право да постане Бог по благодати Божјој. Како човјек може да постане Бог?“, констатовао је Владика, додавши да одговор на то питање даје теологија, која није само уско специфична наука којом се баве теолози књишки „мољци“ специјалисти за теолошке науке.
У византијско вријеме, навео је Епископ Методије, о теолошким догматима, истинама вјере расправљало се, чак, на улицама и пијацама, међу обичним хришћанским народом.
„То наше право да постанемо богови извире из тајне Свете Тројице Бога Који је Један по суштини својој, и по божанској природи, а тројичан по лицима Оцу и Сину и Духу Светом. То су најбоље кападокијски оци дефинисали и разријешили појмовно, гдје су одвојили лица од природе и суштине Божје, при чему је Бог по својој природи бескрајно удаљен од творевине своје, недостижан, недокучив, непојмљив по својој суштини, природи. Ми никако то не можемо да спознамо, наш ум стаје и наше спознање одакле почиње та тајна суштине и природе божанске“.
„Како је онда Бог пустио са својом природом и суштином, која је апсолутна другост у односу на нашу људску природу и творевину Божју да нам се пројави, да нам се покаже, да постане један од нас? Зато што Бог својом природом божанском није условљен и ограничен. Свети кападокијски оци су рекли да личност Божја не почива на својој природи и суштини, него суштина божанска и природа почива на личности Божјој. Они су, дакле, увели појам узрока због других божанских личности у биће Божје, тако да је Отац, личност Свете Тројице, узрок остале двије божанске личности Сина и Духа Светог“, бесједио је Његово Преосвештенство.
Личност је, по Владикиним ријечима, та која почива и која је изван божанске природе, Бог узео на своју личност и ту божанску природу и суштину.
„Тиме што Он њом влада, није њом ограничен, може из ње да изађе и да је превазиђе. Зато је могао да постане и нешто друго, осим што је Бог по својој суштини, могао је да постане и човјек. Ту је тајна богочовјечанске личности Исуса Христа гдје је Бог кроз своју личност која је изван природе божанске, надишао своју природу, из ње иступио и постао је уједно и човјек. Божанска природа је неодвојива од Његове личности, али је узео на себе, на своју личност друго лице Свете Тројице, Син Божји јединородни, и природу људску и кроз своју личност спасио нашу човјечанску и палу природу“.
„То је суштина нашег данашњег окупљања, да остваримо то право које нам је Бог дао, поред свих ових природних права и људских које добијамо и која нам се гарантују на неки начин. Без обзира да ли ми остваривали та права природна и људска, ничим нисмо условљени и онемогућени да остваримо оно истинско право да постанемо богови, без обзира колико ми уживали та остала људска, природна права која су нам овдје на земљи од некога загарантована, било нашим рођењем, или од неке заједнице друштвене, државне у којој живимо“, поучавао је Епископ Методије.
Закључио је да смо ми као људи условљени својом природом у односу на нашу личност, по чему смо слични Богу.
„Богу смо слични управо по личности коју нам је Бог дао. Управо, ова пустиња Великог поста нам служи за то да ми својом молитвом, подвигом и покајањем, које значи промјена срца и ума, преумљењем учинимо сазријевање свог бића и да постанемо истинске, праве личности које могу да надиђу, као што је и Бог надишао своју природу, да ми надиђемо своју човјечанску природу и да постанемо мали богови по благодати, како је говорио Свети Ава Јустин Поповић за нас људе - мали богови у блату, то јесте у овом тијелу које је од земаљског праха и воде сачињено, али по тој личности по којој смо боголики треба да постанемо, кроз свој подвиг и благодат Божју, богоподобни. Од своје боголикости да постанемо богоподобни, по лику Божјем створени а да се уподобимо Њему и будемо савршени, као што је савршен Отац наш небески. То је назначење које нам је Исус Христос Господ наш рекао у Јеванђељу и дао као задатак свакој хришћанској души на овом свијету“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Методије.
