Славећи Светог апостола Луку славимо распетог и васкрслог Христа Господа
Празник Светог апостола Луке и Светог Петра Цетињског свечано и молитвено је прослављен у понедјељак, 31. октобра у манастиру Светог апостола и јеванђелисте Луке у Жупи никшићкој.
Светом Литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Алекса Павловић, уз саслужење бројног свештенства и свештеномонаштва Митрополије црногорско-приморске, Епархије захумско-херцеговачке и Епархије будимљанско-никшићке. Након читања Светог Јеванђеља сабраном народу се, бесједећи обратио јереј Миодраг Тодоровић, старјешина Саборне цркве Светог Василија Острошког у Никшићу.
“Ми, православни хришћани, који прослављамо Свету Тројицу, Оца и Сина и Светог Духа, узвишени смо пред људима, а скрушени пред Богом, Богом Којег је свједочио Свети апостол Лука и Свети Петар Цетињски, Богом Који се оваплотио и ушао у историју рода људског и постао човјек да би се ми људи обожили. Зато данас, када племе жупско и потомци Никшини, стари Требјешани, славе Светог апостола Луку славе и самог Христа, славимо распеће и васкрсење Његово. И сви ми славимо, јер је ово слава свеколиког рода православног, свеколиког рода српског, свеколиког рода Никшиног. Славећи ове Светитеље ми препознајемо једни у другима људе који су створени за вјечни живот, а не за пролазност“, рекао је отац Миодраг.
Он је истакао да друге можемо поштовати само ако у њима видимо слику, икону Божију, зато је Свети апостол Лука наш први иконописац, који је насликао Матер Божију. Уз Светог апостола Павла он је апостол народа, који је назнабошце научио, открио им живог Бога.
“Такав је био и Свети Петар Цетињски. У једној бесудној земљи гдје су сви на крв и смрт били завађени, он је успио да измири завађена племена, да им открије слику Бога живога. Свети Петар Цетињски је био велики и са крстом и са мачем, а то је онај мач Христов, мач који је “срео“ Наполеона и Махмута Бушатлију, мач којим је он бранио оно што је највеће, нашу вјеру и наш идентитет. Зато су Свети Лука, Свети Петар Цетињски, Свети Василије Острошки и Стефан Пиперски и Жупски свједоци, путоводитељи и показатељи нашег најдубљег идентитета“.
“Тужно је, жалосно и помало невјероватно да данас има људи који кажу да ми, овдје, на овим просторима, којима су ходили Свети апостоли, Апостол Лука, Петар и Павле и Апостол Тит, треба сада изнова да тражимо свој идентитет, да треба изнова да читамо и сричемо слова, и изнова да се образујемо“, поручио је јереј Тодоровић.
Током богослужења обављено је крштење нових чланова Цркве Божије, а Светој тајни причешћа приступио је велики број вјерника, нарочито дјеце. Освештан је и пререзан славски колач, а пошто је Лучиндан крсна слава већине жупских породица, преломљени су и славски колачи свечара.
Храмовна слава Жупског манастира прослављена је, потом, трпезом љубави, чији домаћини су биле породице Видаковић и Пешикан. Са сестринством манастира, на трпези љубави, заједничарили су бројни вјерници, гости и пријатељи ове древне светиње. Пјесме са Косова и Метохије појао је црквени хор цркве из Гацка.
