Прослављена храмовна слава манастира Мајсторовина код Бијелог Поља

Храмовна слава манастира Свете Тројице у Мајсторовини код Бијелог Поља прослављена је, на празник Силаска Светог Духа на Апостоле, 12. јуна 2022. године, Светом Архијејерејском Литургијом, коју је служио Његово Преосвештенство Епископ буеносаирески и јужно-централноамерички Г.Кирило. У току Литургије крштена тромјесечна Наталија Конатар.

Владици је саслуживало бројно свештенство и монаштво бјелопољског архијерејског намјесништва и Епархије будимљанско –никшићке.
Током Литургије Епископ Kирило је крстио тромјесечну Наталију Kонатар, чији је отац Срето Kонатар кум овогодишње славе.

Након Литургије, служено је Велико вечерње. Вјерници у молитви падају ничице чиме изображавају Христово страдање и Његову смрт, а устајање Васкрсење Господа Исуса Христа. Вјерници плету вјенчиће од траве, које носе кући и чувају их уз кућну икону.

Послије ломљења славског колача и освећења жита приређена је трпеза љубави за све вјернике.

Епископ Kирило је, у својој бесједи, подсјетио да је овај храм обновљен захваљујући труду некадашњег сабрата Цетињског манастира, блаженопочившег архимандрита Јоаникија (Зиндовића), а његов пут наставила је братија на челу са о. Андроником (Ракочевићем), чији је труд видљив на сваком кораку.

Захвалио је Преосвећеном Епископу Методију на благослову, а јеромонаху Андронику на позиву.

“Окупили смо се данас да одслужимо свету службу Божју заједно са вама, у овом древном немањићком манастиру, у који је себе уградио наш пријатељ и сабрат  Цетињског манастира, архимадрит Јоаникије, за којег смо се помолили, за његову душу, да га Господ награди за све трудове и усели у своје небеско Царство.

Његов труд настављају овдје братија његова и ова светиња полако поприма свој прави сјај, како и приличи. Надумне тајне Цркве разум људски не може да схвати. Kако може разум људски схватити да је свијет настао из ничега, из ништа? Kако тај разум исти може да схвати да се хљеб и вино на Светој Евхаристији претварају у истинску крв и тијело Господа и Спаса нашег Исуса Христа? Како може да схвати да Свети Дух освећује воду и, ево, наша мала Наталија је крштена том освећеном водом, на коју је сишао Дух Свети. Сви смо ми добили залог Духа Светог на крштењу. Све су то тајне које надилазе људско расуђивање, то је важно да схватимо, јер је људски разум, који је спојен са личним егоизмом, опасна препрека за наше духовно напредовање. То смо ми видјели у вријеме научно-технолошле револуције крајем 19. и током 20. вијека, па се продужава и до данас. Та наука и технологија мисли да је јаје паметније од кокошке, мисле да је Црква нешто заостало, о којој ништа не знају, као наука је својим расуђивањем и памећу превазишла Цркву. Међутим, то је површно размишљање образованих, недоучених људи и особито људи који немају вјере, нити размишљају о суштинским питањима нашег живота. Али, та наука, сва та научна достиугнућа, како каже наш Петар II Петровић Његош, то је само “тумарање кроз мрак овога свијета”, бесједио је Епископ Kирило.

Појаснио је да је и сам некада био научнил и да није против науке, али да је мишљења да она извршава свој циљ и назначење уколико се поклони Христу, као што су  они древни мудраци, који су дошли са истока.  

“Они су били образовани људи свог времена, на основу звијезда су сазнавали много тога, и поклонили су се Христу. Сви велики научници били су дубоко религиозни људи. Поменимо Емануела Kанта, који је смислио филозофски доказ постојања Бога, затим нашег Николу Теслу и многе друге знамените научнике. Важно је у свом духовном развоју не ослањати се на разум, јер је он повријеђен гријехом, то је разум наше пале природе, него се морамо ослањатио на саборни црквени ум, како су то Свети оци препоручивали и како наши духовници препоручују. Морамо на основу вјере да спознамо истину, јер како кажу апостоли зха Христа: Ми вјеровасмо и познасмо да си ти Спаситељ свијета. Дакле, прво вјера, а онда познање. Без вјере, без тог тврдог камена свако наше познање биће несигурно, биће као неко зидање на пијеску, које ће разбити прва бура и први талас који наиђе. Са вјером отворити се саборном уму Цркве, кроз свог духовника превазићи свој ограничени егоизам, и на тај начин ступити у заједницу Цркве, која је тијело Господње, значи огољеним разумом од свих ствари овога свијета.

Тек тада наш ум, како објашњава Свети Максим Исповједник, може да се сједини са Богом и да са апостолом Павлом кажемо: Ми ум Христов имамо. Али, тај пут није лак и тај пут наилази на многе препреке од људи, а нарочито од непријатеља  нашег спасења, ђавола и демона, који стално желе да нас врате са пута спасења. Знамо да ти удари нијесу наивни, ево наш народ је био пошао за празном филозофијом овога свијета, за некаквим марсизмом, лењинизмом, и почео, у 20. вијеку, послије двије хиљадугодишње хришћанске традиције да руши цркве и манастире, да убија свештенство, да каже да му то више не треба. Опасне су те замке ђавола и немојмо да дозволимо да се нешто слично понови”, бесједио је Преосвећени Епископ Kирило.

Истакао је да Црква, света Литургија садржи сав закон и духовни и матерајални.  

“Нема ништа што ће наука да измисли а да Црква то не зна. То треба да се открије човјеку кроз смирени однос према саборном духу Цркве. У Цркви нам се открила пуноћа Бога тјелесно. Па гдје ћемо више знања и више сазнање. У Исусу Христу живи пуноћа Бога тјелесно. Он је био међу нама, Он је и сада међу нама, како је то и обећао, а нарочито је међу нама кроз присуство трећег Лица – Светог Духа, Који освећује воду којом смо крштени, Који освећује све Тајне Цркве у којима учествујемо, којима се освећујемо и спасавамо. И људски разум може да достигне велике домете, грчка мисао је дошла до Тројичне космологије. Kод Платона  налазимо да он космологију своди на троје. Међутим, то троје нијесу Тројица, нијесу уређени, немају никакав однос. Тек у хришћанству, у хришћанској филозофији спасења, како је назвао своју догматику Преподобни Јустин Поповић, налазимо уређени однос тог Тројства, односно налазимо Свету Тројицу, како богослови Свети Григорије Богослов, један од највећих богословнских умова љдудског рода, каже: Господ је пошао од једнога, прешао у Двојицу и зауставио се у Тројицу, да не би у једном био ограничен, и да не би прешао у бесконачност, Он се зауставио у Тројици. Господ свемогући, свезнајући, Он је изашао из себе, али и родио се из себе, али тај однос Оца и Сина је савршеност, Он је исто Бог, то је Дух Свети, јер Дух Свети, како кажу Свети оци, исходи од Оца и почива на Сину, али је и Он, опет, савршени однос Свете Тројице и Он је Бог. То је та надумна истина, оно што не можемо схватити, али тим неким ријечима Светих отаца можемо донекле описати живот Бога у себи“, бесједио је Владика.

Оно што је за нас важније од размишљања о надумним тајнама, напоменуо је Владика,  јесте живот Бога у односу на твар, Његова откривења нама, све што је записано у Светом писму и код Светих отаца.

„Бог као Света Тројица јавио се много пута и у Старом завјету, поменућемо само јављање три анђела нашем праоцу Авраму, који је праотац свих нас, и старог и новог Израиља, које је послужило знаменитом иконописцу Рубљову да наслика његову чувену Свету Тројицу, која је постала образац, канон како треба сликати Свету Тројицу. Нарочито нам се Бог открива као Света Тројица у Новом завјету, посебно у празнику Богојављења, јер се Син Божји јавио као Човјек, при Његовом крштењу на Јордану, код Јована, јавио се глас Оца, који је рекао да је то Син, и Дух Свети као голуб сишао је на Њега; у Новом завјету је много убједљивије и јаче нам Он говори о Светој Тројици“, бесједио је Владика Кирило.