На Ђурђевдан Епископ Методије богослужио у манастиру Ђурђеви Ступови, молитвено прослављена храмовна слава

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је на празник Светог великомученика и побједоносца Герогија, у суботу 6. маја 2023. године, Свету Архијерејску Литургију у Ђурђевим Ступовима, поводом храмовне славе ове древне немањићке задужбине и катедралног манастира Епархије будимљанско-никшићке.  

Владици је саслуживало више свештеника и свештеномонаха уз молитвено учешће  бројног вјерног народа.

Сабранима се обратио Преосвећени Епископ Методије честитајући дивни празник Светог Ђорђа и храмовну славу Манастиру и братији.
„Када је Христос, бјежећи из Јудеје, пошто је постао познатији од Светог Јована Крститеља, чуда почео да чини и да проповједа, гонили су Га фарисеји па је из Јудеје, преко Самарије требао да прође до Галилеје да настави своју мисију. Највећи дио свог мисионарског времена провео проповједајући. Пролазио је кроз Самарију и као што то увијек бива у људском роду, то царство Давидово се било раздијелило. Кад су престали да се боре за слободу од спољашњег непријатеља и кад су извојевали своје царство почели су да се гложе међусобно, подијеливши царство на сјеверно и јужно гдје је девет племена јеврејских остало у том сјеверном, а Јудино племе у Јудеји, по чему је носила име, остала су три племена из којег су били цареви и краљеви“, рекао је Владика, подсјетивши да је то било прије хиљаду година прије оваплоћења Христовог.

Асирци су их, додао је Владика, тако раслабљене и подијељене, напали и освојили, па раселили да не би били заједно, разбили их, направили границе међу њима да се не удруже и не ослободе.

„Они су, иако у Самарији, у том територијалном дијелу некадашњег њиховог царства наставили да поштују једног Бога, али су се мијешали са другим паганима, узели њихове обичаје и придружили их свом поштовању једног Бога и искварили своју вјеру. Због тога их Јудејци нису сматрали низашта, презирали су их, чак, нијесу хтјели да иду кроз територију гдје су они живјели, већ су их заобилазили само да не прођу кроз њихову средину, како су тада мислили, да се не опогане“.

„Христос Који је дошао да буде свјетлост цијелом свијету, па је рекао својим ученицима да иду с краја на крај, и свим народима, не једном да проповједају и крштавају их у име Оца и Сина и Светог Духа; Он Који је дошао да буде свјетлост свему свијету ваљало Му је проћи кроз Самарију. Има једна дивна прича кад је на бунару, у подне, кроз то пусто и безводно мјесто док је пролазио, стао је да се одмори, био је сам. Није могао да утоли жеђ јер није имао ведро да захвати. Дошла је једна жена Самарјанка којој се ни име не помиње у Јеванђељу. Она представља ту презрену Самарију и Самарићане од јудејског народа“, навео је Епископ Методије.

Тражећи од ње да му захвати воде и да да пије, она, додао је Владика, запањена како да он Јудејац, уопште, тражи од ње, Самарјанке воде да пије.

„Он јој каже: Кад би ти знала ко овдје пред тобом стоји, да ти могу дати воде живе од које се никад не жедни. Саздао је у њено срце, у најдубље биће и рекао: Иди, и доведи свог мужа овдје. Она каже да нема мужа, а Он јој одговара: Па, немаш јер си пет мужева имала и тај с којим живиш није ти муж. Онда она, кад је видјела да то није обичан човјек, и да је заиста може напојити живом водом како је и обећао, рекла је: Па, зар не треба у Јерусалиму се срести са Богом и да се тамо молимо? Како кажу Јудејци, јер су они имали неки свој храм Самарјани гдје су се Богу молили“.

„А Господ каже: Прави молитвеници и поклоници Богу су они који Му се клањају, не на овом или на оном мјесту, него који му се клањају у Духу и истини. Праведни Првослав жупан, који је на овом мјесту, прије 810 година, постројио ову свету обитељ и посветио је у славу Богу, а у спомен Светог великомученика и побједоносца Георгија, који на коњу убија аждају. Знали су тадашњи народни прваци како треба да се испењемо на коња и да убијамо аждаје свих ових вјекова. Али, угледајући се на Светог Ђорђа, првенствено оне аждаје које нас највише изнутра раздиру, а то су братомржња, завист, сплеткарење, међусобни раздори и свађе, јер каже Господ: Не може се кућа раздијелити, осим ако се сама по себи изнутра не раздијели“, бесједио је Његово Преосвештенство, додавши да ни царство не може пропасти ако се изнутра не распадне.

„Ми смо јашући на том коњу, убијајући те аждаје успјели да до овог дана и часа преживимо биолошки и духовно на овом простору, пијући некад мање, некад више ту живу воду из овог извора и олтара и овог светог путира, из ове свете обитељи, свих храмова, која истиче и која је истицала и која ће истицати, ако Бог да, и у овом нашем народу, којим ће се напајати све генерације. Кад смо год оставили то што нас је у животу одржавало духовно и биолошки, дешавале су нам се трагедије какве се ових дана дешавају. Најзахтјевније је знати водити једну државу, а још захтјевније је знати васпитавати своју омладину и дјецу, јер ће, ако они буду васпитани, знати после ту државу да воде“, констатовао је Епископ Методије.

Зато су се, сматра он, на васколики начин хранили и питали, а то значи вас-питавати, не само хранити хљебом, вареником, качамаком и обући да им не буде хладно, него, на првом мјесту, истакао је Владика, све традиционалне и духовне вриједности које су биле испитане кроз вјекове.

„Њима их треба хранити и васпитавати. Све смо, на неки начин, већином одбацили, и само овај дио народа, који се око светог олтара окупља, успијева некако да кроз ове сциле и харибде новог времена се провуче. Али, како је народ говорио: Што је горе, то је боље. Да нам се овакве ствари не дешавају не бисмо престали само са неком добром причом, него, ваљда, ћемо нешто и да учинимо по том питању конкретније, да бисмо могли да се избавимо из несрећа и искушења које нас сналазе“.

„А имамо пут, имамо науку, имамо предање и традицију. Зато смо се данас овдје окупили. Знамо гдје нам је најсигурније, гдје је провјерено и шта је остало искристалисано кроз вјекове до данашњег дана“.

„Срећна слава свечарима, добродошли народни прваци, добродошли представници амбасаде Руске Федерације, сви из Србије, из Црне Горе, локалних општина. И овај мотоциклистички Клуб „Ноћних вукова“ слави. Свима нека је срећна слава игуману нашем Данилу, архимандриту који је овако дивно са свима вама и братством уредио ову свету обитељ да има онај дивни првобитни сјај, и што је најважније онај унутрашњи сјај да не губи, да се стално узносе молитве Христу Богу и Светом Ђорђу“, поручио је Владика будимљанско-никшићки Методије.

Освештан је и преломљен славски колач и жито.

Преосвећени Епископ је, овом приликом, уручио Орден Светог Георгија I степена Хуманитарној организацији „Срби за Србе - Црна Гора“, за показану љубав и доброчинство према својој светој Цркви, а нарочито према потребитима, помажући и народне кухиње у Епархији будимљанско-никшићкој.

„Они су толико допринјели својим тихим радом, несебичним залагањем и трудом братским и сестринским, и љубављу, прикупљајући помоћ и помажући гдје је најпотребније, у најзабаченија мјеста и проналазећи људе којима треба помоћи. Толико је то удружење урадило и допринјело да смо ми у Епархији одлучили да им дамо један скромни знак захвалности, на дан Светог Ђорђа и славу овог манастира и столице Епархије будимљанско-никшићке, а то је Златни орден Светог Ђорђа првог степена“, казао је Преосвећени Епископ.
Највеће признање Епархије будимљанско-никшићке, у име организације, примила је Милијана Милојевић, предсједница Хуманитарне организације „Срби за Србе – Црна Гора“.  

За дјелатну љубав према потребитима уручене су архипастирске грамате онима који су од почетка помагали Народну кухињу „Дивна Вековић“ при манастиру Ђурђеви Ступови: Дарку Јелићу, Рајку Марковићу, Љиљани Ђокић.