Епископ Методије богослужио у цркви Свете Петке у Мурини: Господ памти имена оних који су пострадали, њихова имена су записана златним словима у Царству небеском

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је, у трећу недјељу по Васкрсењу Христовом – Недјељу мироносица, на празник Преподобног Симеона епископа Персијског, 30. априла 2023. године, Свету Архијерејску Литургију у цркви Свете Петке у Мурини. Данашњим молитвеним сабрањем обиљежена је 24. годишњица НАТО бомбардовања варошице Мурина у Црној Гори када је погинуло шест особа, од којих троје дјеце.

Саслуживало је свештенство и монаштво Епархије, а на Литургији је пјевало Православно братство Светог Евстатија из Берана.
Сабранима се ријечју архипастирске бесједе обратио Преосвећени Епископ Методије, поучивши да Црква данас слави нејаке и крхке жене Мироносице, преко којих се сила Божја пројавила и највећа храброст, а која није, како је навео, ни преко Његових апостола уплашених и сакривених у данима по Његовом страдању.

„А оне које су имале оно што је највећа сила и снага у овом свијету, имале су и његовале божанску особину у себи да воле, не само да воле него и да буду слободне; да буду слободне и да воле, то је простор и атмосфера у којој дјелује Дух Свети и Дух Утјешитељ. Док је, још, проповједао Господ је рекао: Ја се морам узнијети од вас, гоорећи ученицима јер: Ја ако се не узнесем на Небо неће вам Дух Свети доћи, Њега ћу вам послати Утјешитеља, Духа Светог Који је у пуноћи присутан по Васкрсењу Христовом на земљи“.

„Он је, наравно, увијек ту и био присутан, у свакој тварци Животодавац Дух Свети је присутан, у свако атому и материји овдје, на земљи, али у свој својој пуноћи је, тек, био присутан када Га је послао Господ наш Исус Христос, умјесто себе да нам буде Утјешитељ. Он дјелује само тамо гдје је слобода и љубав као ова дивна ријека у подножју храма, кроз ово мјесто Мурино, благословено и страдално, али и мјесто васкрсења“, казао је Владика, додавши да ријека Лим симболизује ријеке живота које проистичу из Христа Бога нашег, а које је Дух Свети Кога је Он послао и Којим се свака жедна душа напаја, као што се тјелесна жеђ гаси сједињењем кисеоника и водоника, а то је течна вода.

„Тамо гдје је само слобода без љубави она је онда разградитељна и деструктивна, а тамо гдје је само љубав без слобода, она је патолошка; једино гдје су љубав и слобода сједињени нераздјељиво и неразлучно, ту је простор за дјеловање Духа Светог“.

„То је оно што су његовале Мироносице у својим срцима и у дубини свог бића, то је оно преко чега се најљепша вијест васкрсења јавила цјелокупном свијету и иде од душе до душе љубавне и слободне до данашњег дана и до нас, овдје, сабраних и преко свих оних којих се ми данас сјећамо, невиних и крхких, али у својој истинитости и праведности свемоћних душа које је Господ, на данашњи дан, узео у своје наручје и сјећамо се Мирослава Кнежевића, дјетета које је пострадало од злочиначког НАТО бомбардовања и агресије на нашу земљу, на ово мјесто недужно и на његове становнике у „сред бијела дана“, а он 13 година, тек, што је напунио, заједно са другом дјецом из исте основне школе „Петар Дедовић“, са Оливером Максимовић и Јулијом Брудар, које су имале 10 и 9 година“, бесједио је Његово Преосвештенство.  

Поред њих, страдали су, подсјетио је Епископ Методије, и Манојло Коматина од седамдесет и коју годину, и Милка Кочановић са 69 година, домаћица и радник школе у коју су ишла дјеца, Вукић Вулетић који је имао нешто више од 50 година.

„Сва сила и армада тог времена, наш је народ рекао и сила овог свијета која отима земље и градове, а камоли неће наше мостове, фабрике, недужне цивиле, војнике и ратнике који су бравили своју земљу, али свака та сила је до времена, пролазна је, како се развија тако дође и вријеме њене разградње и нестанка, као што су нестале све силе и раније у историји људског рода, империје, којима се више не зна ни камен на камену, али памте се имена оних истинитих, праведних и невиних душа, невино пострадалих“.

„Ми, људи покушавамо да отргнемо од заборава, сјећајући се имена оних који су пострадали али њих памти Господ и њихова имена су записана златним словима у Царству небеском. Памћење Господње, помињање њихових имена на небесима је не само тргање од заборава, него тргање од ништавила, пропасти, ада и смрти. Кога се Господ сјећа и памти, чије се име помиње у Царству небеском, тај је спасен као што је и онај разбојник на крсту на Голготи, који је само рекао Господу: Сјети ме се и помени ме када будеш у Царству своме. Кога се Господ сјети и кога помене, он није само отргнут од заборава, отргнут је од ништавила, смрти и ђавола, његова душа васкрсава“.

„Ми смо се овдје окупили да би нас ово мјесто не дијелило и разједињавало, него да би нас оно сабирало као људе који воле и који су слободни, којима дјелује Дух Свети у својој пуноћи и који треба с овог мјеста да свједочимо слогу, јединство, љубав, макар ове наше мале заједнице која је угрожена и од негативног прираштаја наталитета, а и од тога што се људи расељавају, тражећи кору хљеба у другим земљама. Али, не живи човјек, као што каже Господ, само о хљебу, не може нам то ону истинску, дубинску глад нашег бића заситити и жеђ за тим небеским утолити, него је то свака ријеч која излази из уста Господњих“, рекао је Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије, поручивши да не да Господ да се икад више понови безумље силника овог свијета над нејаким, немоћним и вишеструко слабијим.