Рукоположење у Саборном храму у Никшићу

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је на Задушнице јесење (митровске), у суботу 6. новембра 2021. Свету заупокојену Литургију, у Саборном храму Светог Василија Острошког, у Никшићу. Свету службу Божју увеличао је чин рукоположења ђакона Луке Цицмила у чин презвитера.

Саслуживало је свештенство и свештеномонаштво Епархије будимљанско-никшићке и Митрополије црногорско-приморске уз молитвено учешће вјерног народа.

У литургијској бесједи Владика је рекао да се на Задушнице сјећамо душа у вјери преминулих праотаца и отаца, браће, матера и сестара. Данас се, навео је он, посебно сјећамо двојице великих јунака Стојана Ковачевића и Новака Рамовог Јововића, који почивају поред никшићког Саборног храма.  

„Сјећајући се свих оних који су се упокојили и за које треба да се молимо, за спасење душа њихових и за опроштај грехова њихових, ми се сјећамо оне ријечи Христове из приче о Страшном суду, ко ће наслиједити Царство небеско. Христос је рекао да ће Царство небеско наслиједити не онај, као што смо чули у Јеванђељу који је поштовао само обреде и обичаје, поштовао суботу и остале прописе од Закона прописане, него ће Царство наслиједити само онај ко буде гладног нахранио, жеднога напојио, нагога обукао, болесног посјетио и утјешио, обишао онога ко је у тамници и затвору“, бесједио је Преосвећени Владика Методије.

Додао је да је Царство небеско припремљено од постања за оне који љубе друге, ближње своје и који служе другима.

„У причи о Страшном суду, којега се ми данас посебно сјећамо, сјећајући се наших упокојених и бринући о њиховим душама и о спасењу душа наших, да они који су слушали тада ту причу није им било јасно зашто су се неки спасили, а они који се нијесу спасили, отишли у огањ вјечни, зашто су пропали. Сви ови обичаји и обреди који нам омогућавају да се, на опипљив и чулан начин, дотакнемо светиње, они, ипак, нијесу суштина нашег хришћанског живота. Они су безврједни, бесмислени и мртви ако не извиру и не базирају се на нелицемјерној љубави, на служењу другоме“, рекао је Епископ Методије, додавши:

„Неће нас Господ питати колико смо постили, колико смо се пута исповједали, причешћивали, не зато што су то, не дај Боже, безврједне ствари него ће нас питати колико смо служили другога и бринули о другоме, колико смо га љубили истинском, правом, нелицемјерном љубављу. То је истинска и суштинска ствар о којој треба да бринемо и о којој нам говори Јеванђеље, јер на крају ће нам, судећи по ономе што нам је Христос говорио у Јеванђељу, судити и пресудити љубав“, поучавао је Епископ будимљанско-никшићки Методије.
Током свете службе Божје, Владика је ђакона Луку Цицмила рукоположио у свештени чин презвитера, поставивши га на парохију  у Пиви, да тамо, по ријечима Епископа Методија, служи народу, да се, прије свега, брине о свом спасењу и спасењу душа оних који су му повјерени.

Потом је служен је парастос упокојенима.

По благослову Владике Методија, бесједом се обратио протојереј Миодраг Тодоровић, који је казао да су у овом дану садржани и прошли дани, а он је клица и будућих дана.

„Онај народ и онај човјек који нема прошлости, који нема памћења, који нема континуитета у великој је опасности да изгуби свој идентитет, да изгуби свој образ, свој лик, да остане без образа и да постане без образа. Хвала Богу, наш народ се све више присјећа и све даље и дубље памти“.

„Данас смо се присјетили два велика јунака Стојана и Новака и свих оних који су положили животе за Крст часни и слободу златну, за оно што је данас наш образ, наш идентитет. Они су одговорили искушењима свог времена. Тада је требало тако, а данас треба и тако и друкчије, јер свако вријеме носи нешто што је специфично, ослањајући се на оно што је било прије и што су нам преци донијели. Зато су данас ови њихови гробови свијетли гробови. Ако их заборавимо, ако заборавимо своју прошлост онда ми постајемо онај народ који ће сваки, и најмањи вјетар одувати. Они су данас живи, не само у Царству небеском, него су живи и у нашем памћењу, историји, духовности. Нека би Бог њих двојицу, и краља Николу и све јунаке херцеговачке и црногорске, све ратнике од Косова и прије Косова, и све упокојене наше ближње, упокојио у Царству своме“, рекао је о. Миодраг.

Поводом 200 година од рођења и 110 година од упокојења јунака Стојана Ковачевића, који са Новаком Рамовим Јововићем, почива уз никшићки Саборни храм, окађени су и преливени њихови свијетли гробови.