Литургија у манастиру Ђурђеви Ступови на Свете Кирила и Методија

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Светих равноапостолних Кирила и Методија, у четвртак 24. маја 2018, са свештенством Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

Литургија у манастиру Ђурђеви Ступови на Свете Кирила и Методија

Сабраном вјерном народу ријечима архипастирске бесједе обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије, говорећи о данашњем великом и дивном празнику Светих Кирила и Методија, који су кренули да приводе вјери Христовој цијеле народе, међу којима и осуровљене словенске народе .

„Света браћа Кирило и Методије, по благослову тадашњег цариградског патријарха Фотија, заштитника свете православне вјере, и њега можемо назвати равноапостолним и кумом словенских народа, послао је Свету браћу Кирила и Методија, по молбу моравског кнеза Растислава, да проповједају јеванђеље Божје словенским народима. Они су им донијели свету Божју вјеру, истину и свјетлост Божју, а најважније је што су им донијели љубав Божју. Једино је то могло препородити осуровљене пагане, незнабошце, наше претке који су до тада били незнабошци, идолопоклоници и живјели у сјенци и тами смрт, као што говори Јеванђеље“.

„Они су им донијели ријеч Божју и свјетлост свете вјере православне, њену топлину, љубав, сладост, милост и истину. То је оно што је било прихватљиво за наше претке, који су са радошћу примили свету вјеру православну“, рекао је Владика будимљанско-никшићки.

Подсјетио је да су поједини Словени, касније, прешли у  католичанство, али су примили православље са Истока. Тада је још увијек била једна вјера, али се, већ, гледало који ће народ припасти Риму, који Цариграду. Умијешали су се земаљски интереси, па је дошло до подјела.

„Важно је да се сјетимо наших крститеља Свете браће Кирила и Методија. Остали православни словенски народи много више пажње поклањају овом празнику, него ми Срби. Није добро што овај празник свечаније не прослављамо. Бугари и Руси овај празник празнују као своје националне празнике на свеопштем плану. Празнују многе школе, универзитети, а ми, нажалост, сјетимо се само да одслужимо свету службу. То није добро, јер са светом вјером православном примили смо писменост и културу, и од тада смо се почели формирати као културан народ“.

„До тада смо били назнабошци, идолопоклоници и нијесмо имали неку високу културу. Ипак, имали смо оно што је најважније – осјетљиву словенску душу“, поручио је Његово Преосвештенство, додајући да је наш народ, са примањем хришћанства, дао велике плодове.

„Да би дали још веће плодове треба да чувамо своје корјене, а наши корјени су светосавски, а истовремено и кирилометодијевски и апостолски, јер је наша вјера света и апостолска. Ми вучемо снагу из најдубљег корјена, из Старог и Новог завјета, од старе вјере прије Христа, од Христа и апостола, а нарочито од Светих Кирила и Методија“, нагласио је Владика Јоаникије.

Radio Svetigora  Srpska pravoslavna crkva  svevidjebaner.png