Епископ Јоаникије служио опијело Вукоману М. Секулићу

На Бежанијском гробљу у Београду, на Духовски уторак, 18. јуна 2019, сахрањени су земни остаци Вукомана М. Секулића (1961- 2019). Опијепо новопрестављеном слузи Божјем Вукоману Секулићу служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије уз саслужење свештеника Зорана Бубање, пароха павинопољског и јеромонаха Саве Вукајловића, сабрата манастира Ђурђеви Ступови.

Епископ Јоаникије служио опијело Вукоману М. Секулићу

Преосвећени Епископ је, упућујући ријечи утјехе члановима породице, родбини, пријатељима, казао да са духовним пјесмама и молитвама Богу испраћамо из овог привременог у нови живот, вјечни и непролазни Вукомана Миловановог Секулића, кога је тешка болест са смртним исходом раздвојила од супруге и још недораслих синова, оставивши ожалошћеним браћу и сестре, пријатеље, лишио их, прерано, свог присуства.   

„У овом моменту, најважније је да кажемо о врлинама које су красиле душу нашег Вукомана. Његова вјера хришћанска, хришћанска душа испуњена топлином љубави према свима, његова непосредност, његова доброта, његова једноставност у опхођењу, то су биле оне лијепе хришћанске врлине његове душе и још много тога. Био је образован човјек, способан и успјешан у свом раду“, казао је Владика Јоаникије.

Додао да је покојни Вукоман те врлине наслиједио од својих родитеља, али, ипак је то, нагласио је Епископ, било нешто изузетно и ријетки су такви људи данас.  

„Био је човјек на свом мјесту, увијек присебан, који зрачи добротом и љубављу. Када говоримо о њему мислимо само на доброту. Увјерен сам да сви који га знају, или су га, макар, једном у животу срели, имају исто осјећање – човјек велике доброте, велике скромности, велике мекоће душе, као што су, с једне стране, сурове оне планине које су га родиле, а он је као цвијет планински замирисао својом добротом, врлином, честитошћу“, рекао је Његово Преосвештенство, истичући да је покојни Вукоман био прави, истински син своје мајке Цркве православне и прави Србин.

„Зато смо се овдје сабрали, његови пријатељи из Београда и његов завичај, Вранешка долина, Павино Поље, Бијело Поље, иако је жеља породице била да се он сахрани у Београду, и оправдано је, да његова супруга и дјеца, која расту, могу чешће да дођу на гроб свог честитог оца, али, осјећамо да је он остао и у Вранешкој долини, која га је често виђала, којој је, сваки пут, кад је долазио доносио радост и својој родбини и својој Цркви и светињама“, бесједио је Владика.

Кад се деси да се човјек разболи од тешке болести и да брзо оде, тек тада, поучавао је Епископ Јоаникије, сјетимо се колико губимо што се чешће нијесмо виђали.

„Ипак, вјерујемо, колико је год велики губитак кад један овакав човјек одлази, пун врлина и добрих дјела, за којег су везана само лијепа сјећања, да је, заправо, земља изгубила, а небо је добило. Када има овакве врлине, човјеку, који одлази са овог свијета, отвара се пут у вјечно и непропадљиво Царство Божје, Царство доброте, љубави, истине коју је он изображавао својим животом. То је оно што је вјечито и непропадљиво, то је оно што ће бити ослонац његовој супрузи и његовој дјеци, његовом потомству. Остали су рано без оца Ђорђе, Михаило и Данило, али неће њих отац заборавити, он ће их са неба пратити и милост Божја ће их гријати због његове доброте“, поручио је Преосвећени Епископ.

Лијепа успомена и добро сјећање, по Владикин ријечима, најважније наслеђе које отац оставља својој дјеци и ко има таквог оца он га има заувијек.

„Нека Бог овој дјечици, која расту, овим момцима, сивим соколовима, дарује снаге, напретка и сваког добра. Жалост је велика што је отац отишао, али тамо гдје остају дјеца с напретком има утјехе, има наде и нема мјеста очајању, јер ће дјеца да прирастају и да донесу утјеху својој мајци. Нека честитој породици Господ дарује утјеху у овом великом губитку, великој жалости“, рекао је Владика.
Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије се на крају бесједе, бираним и дирљивим ријечима, опростио од свог кума Вукомана Секулића:

„Опрости што се нијесам чешће одазивао позиву да свратим у твој дом. Сретали смо се, али, видимо данас, да је то било мало у овом свијету. Даће Бог у будућем да будемо заједно. Нека ти је срећан пут, ти си испунио свој животни задатак. Оставио си добро име, лијепо наслеђе, наслеђе од напретка. Даће Бог да твоји синови иду твојим стопама и стопама твојих предака. Нека ти је благословен пут којим данас идеш, јер ти је Господ припремио мјесто покоја у свом вјечном Царству“.

Video kanal Eparhije  Radio Svetigora  Sveviđe

Srpska pravoslavna crkva