Ћирилица је живоносно и просвјећујуће слово

У парохијском дому цркве Светог Саве на Врачару у четвртак, 14. априла је отворена је изложба „Ћирилица данас – професор Стјепан Филеки“. Овом приликом одржан је скуп под називом „Ћирилица у информатичком друштву“, на којем су, уз Његову Светост Патријарха српског Г. Иринеја, говорили Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, Веско Драшковић, предсједник Удружења „Кнез Мирослав“ из Београда и архитекта Драгољуб Ацовић.

Скуп посвећен „Ћирилици у информатичком друштву“, којем су присуствовали Његова Светост Патријарх Иринеј, Преосвећени владика Јоаникије и бројне личности јавног и културног живота Србије, почео је отварањем изложбе ћириличних фонтова „Ћирилица данас – проф. Стјепан Филеки“. Скуп је благословио и пригодном ријечју о значају ћирилице и неопходности да јој се вратимо, изложбу отворио Патријарх Иринеј.

Ћирилица је живоносно и просвјећујуће слово

„Желим да на овом светом месту и на овом дивном сабрању, са предивном темом, а то је наша српска ћирилица, другим речима Свето писмо, кажем на наш прекор и срамоту да смо то писмо готово заборавили.

Ако прођемо нашим престоним градом ретко где ћемо наћи фирму исписану ћирилицом, још ређе са српским именима, познатим нашем народу. Не само да образовани ретко употребљавају ћирилицу, него и они полуписмени радије употребљавају латиницу. Немамо ништа против латинице, и то је значајно писмо, и добро је што знамо и једно и друго, али ми као народ немамо разлога, нити икаквог оправдања, да се стидимо ћирилице. То је, рекох, Свето писмо, јер прва реч, која је написана тим писмом јесте „У почетку беше реч“, дакле, реч јеванђељска. Зато је наше писмо свето писмо, а сем тога ћирилицом су написана наша најлепша, најзначајнија дела, међу која спада и Мирослављево јеванђеље – понос наше културе и наше писмености“, нагласио је Његова Светост.

Ћирилица је живоносно и просвјећујуће слово

“И не само Мирослављево јеванђеље, већ и друга велика и славна дела, с којима излазимо на историјску позорницу, којима сведочимо о себи, нашој историји и култури и којима се представљамо данашњем модерном свету. Ћирилица је заиста дивно писмо. Погледајте слова Мирослављевог јеванђеља – украсно писмо које нам чини велику част. Браћа Руси нису заборавили ћирилицу, ни Бугари је нису заборавили, а ми је се лако одричемо и прихватамо туђе писмо. Зато је ово лепа прилика да почнемо о томе да говоримо у нашим школама и у нашим медијима“, поручио је Патријарх Иринеј.

Ћирилица је живоносно и просвјећујуће слово

Присутнима се обратио и Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

“Треба да се подсјетимо да смо ми као народ са примањем вјере примили и ћирилично писмо, односно ћирилично слово, а слово има значење вјечног и живог, животворног слова Божијег, које је створило све, и све привело из небића у биће. Оно је извор живота, оно је извор сваке словесности, смисла, извор свјетлости. Када то говоримо мислимо на Логоса Божијег, друго лице Свете Тројице, преко Које је Бог Отац призвао све из небића у биће. У словенским језицима слово значи и ријеч или бесједу, прије свега бесједу која је надахнута вјечним и животворним словом Божијим и Духом Божијим. То је, заправо, јеванђељска ријеч која је нас очистила од паганства и незнабоштва и учинила нас хришћанима, писменим и културним народом. Слово значи и графички знак, а ћирилично слово, у својим разним облицима, привлачи наш вид, дјелује на нас својом љепотом, има неку своју мистику, зато што је оно препуно смисла и што је у историји српског народа било живоносно и просвећујуће слово. Ћирилично писмо се поистовјећује са нашим народом у слави, али и у распећима, страдањима и васкрсењима, а то, поготово, можемо видјети овдје на Врачару, гдје васкрсава храм словесности и духовности, храм Светог Оца нашег Саве Првог Архиепископа српског“, истакао је Његово Преосвештенство.
“Ћирилично слово дијели, у потпуности, судбину српског народа од када смо га примили до дана данашњег, а тако ће бити и у будућности. Оно је прослављано, али и забрањивано и затварано, оно је, као што видимо, и бомбардовано, уништавано, али је васкрсавало у свој својој љепоти и слави. Ћирилично слово нас је увијек изнова отварало према свијету. У њему нема никакве искључивости, нити освете, него нас оно чини способним да разумијевамо своју културу, да је поимамо и примамо, али и да, што је такође важно, разумијемо и друге културе, да их поштујемо, да се њима обогаћујемо и просвећујемо“, закључио је своје обраћање Преосвећени владика Јоаникије.

На скупу се, излагањем „Удружење Кнез Мирослав, ко смо, шта смо и зашто смо се окупили“, обратио проф. др Веско Драшковић, предсједник Удружења, док је тема рада архитекте Драгомира Ацовића била „Обнова илуминације и очување ћирилице за будућност“.

Ћирилица је живоносно и просвјећујуће слово

На изложби је осим ћириличних слова била приказана Повеља задужбинарства са књигом задужбинара који помажу обнову цркве Светих Петра и Павла у Бијелом Пољу, као и обнову других светиња и културних добара на подручјима која насељава српски народ.

Удружење Кнез Мирослав је основано у Београду, са благословом блаженопочившег Патријарха Г. Павла, 2002. године. До сада су организовали више културних програма, са циљем очувања и презентовања српске духовне баштине. Њихова пажња сада је усмјерена на ћирилично писмо и његово очување.

Video kanal Eparhije  Radio Svetigora  Sveviđe

Srpska pravoslavna crkva