Литургија и помен Владици хаџи Сави Косановићу
У Недјељу о блудном сину, 20. фебруара 2022. године, Свету Архијерејску Литургију, у Саборном храму Светог Василија Острошког, у Никшићу, служили су Митрополит црногорско-приморски Г. Јоаникије и Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије.
Саслуживало је свештенство архијерејског намјесништва никшићког уз молитвено учешће вјерног народа.
Након читања светог Јеванђеља, сабранима се обратио Преосвећни владика Методије, бесједећи о прочитаној причи која говори о блудном сину који се отуђио од свог оца. Ова прича је, по Владикиним ријечима, дивна зато што показује моћ покајања и бесконачно и величанствено човјекољубље Божје.
„Неко је једаном рекао да кад би се изгубила све јеванђеља, а остала само ова прича, речено би било у њој све што је Бог имао да поручи људском роду. Као што чусмо, млађи син, од двојице које је имао отац, а отац представља Бога Који има своју дјецу, а они представљају људе са различитим карактерима, дакле, млађи син је помислио да има нешто што је његово, што му припада и тражио је од оца да се од њега одвоји, да оде далеко од његовог надзор, па да употреби, на погрешан начин, своју слободу. Отац му даде оно што је овај мислио да му припада, подијели имање и он оде у далеку земљу“, рекао је Епископ Методије, додавши да далека земља представља удаљавање од Бога.
Удаљавање од Бога, навео је Његово Преосвештенство, значи удаљавање од добрих дјела и врлина.
„Он у тој далекој земљи просу, живјећи развратно, сво имање, а то значи да је све оно што нам је Господ дао, таленте и оно чиме можемо у овом животу да располажемо, употребимо на своје лично задовољавање, све своје таленте закопамо, а не умножавамо их служећи другима, јер је то једини начин на који се они могу умножити. Кад је све присуо, завладала је оскудица и глад, завладала је она најстрашнија, најмрачнија, најопаснија могућа оскудица, а то је огромна празнина душе, очај, страх и богоостављеност“, бесједио је Преосвећни Епископ, наводећи да у тој далекој земљи, син није могао наћи оно га храни и испуњава његову празнину.
Блудни син је ријешио да се приклони неком богаташу, не би ли ријешио свој највећи проблем – да се насити као што то бива, по ријечима Владике Методија, у нашим животима, мислећи да неку дубљу, онтолошку глад задовољимо служећи тијелу и свијету.
„Наравно да је ту доживио највеће понижење. Пошто су се свиње, у јеверејском народу, сматрале нечистим животињам, он није чувао, као што су праоци Мојсије, Јаков и Давид, чували овце, које су се сматрале благословеним послом, он је чувао нечисте животиње и био толико гладан да је прижељкивао, а није могао да се насити, макар, оним што су свиње јеле. У тој граничној ситуацији очаја, у коју је дошао, одједном се пренуо и, како каже ова јеванђељска прича, дошао је себи. Уставши из тог понора очајања, сјетио се свог оца кога је напустио и рекао себи: Сагријеших њему и небу, макар кад бих могао као слуга да дођем, не више у оној части о достојанству које је као син имао; као слуга да могу да се примакнем и свој живот скончам подношљивије, него што сад живим“, казао је Епископ Методије.
Навео је да кад је кренуо у сусрет кући, свом дому и свом оцу, гдје једино и припада, отац га је, издалека, угледао, зато што је стално зурио у правцу у ком му је син нестао, очекујући да се врати.
„Спазивши свог сина, потрча му у сусрет. Загрлио га је и пољубио, обукао, обуо што значи да му је вратио његову слободу, ставио му прстен, који значи част и достојанство и рекао слугама да закољу теле угојено, које се за највеће прилике чувало да се провесели зато што је његов син био „мртав“, а оживје. Мртав зато што је гријех тај који умртвљује све што је живо у нама због тога што нас одваја од јединог Животодавца, од Духа Светог Који све испуњава“, бесједио је Владика, наводећи да се, потом, чувши то весеље, појавио старији брат, који може да се упореди са фарисејем из прошлонедјељне приче, а који је испунио сав закон Божји, мислећи да Богу може угодити без љубави.
„Једна од највећих заблуда фарисејства била је та што су они мислили да могу да остваре однос са Богом искључујући при том однос са ближњим својим. То њихово погрешно мишљење Господ је, у свим причама јеванђељским, обарао. Пројавивши ту фарисејску особину, он је одбио да присуствује, да се ардује ономе ко је био изгубљен и који се нашао. Отац, видјевши у каквом стању му је син, зато што је отац бесконачно љубио оба сина, и показавши бригу и према старијем сину, рекао му: Ваљало би да дођеш и ти, јер овај брат твој бијаше мртав и оживје, да се заједно провеселимо. Каже му син: Ја сам све твоје заповјести извршио, не знајући да је највећа заповијест љубав, самилост, љубав према ближњем свом, а ти ми никад ништа при томе ниси ни учинио, ни дао. Овај твој син, стављајући до знања да од њега прави отклон, каже: Све је просто, па си му чак и теле угојено заклао. Отац каже: Зар ниси знао да све што је моје то је и твоје“, рекао је Епископ Методије, закљујући да без обзира колико ми пали, отпали и удаљили се од Бога, довољно је само да се пренемо и истински дубоко у срцу покајемо, окренемо се наручју Божјем Који нас нестрљиво чека раширених руку.
По одслуженој Литургији, Митрополит Јоаникије и Епископ Методије су, поводом годишњице упокојења блаженог помена Владике Саве Косановића, одслужили помен Митрополиту Сави Косановићу на његовом гробу, поред цркве Светих Петра и Павла, у старом градском гробљу.
