Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у четвртак, 10. новембра, на празник Светог Арсенија Сремца другог Архиепископа српског, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ждребаонику код Даниловграда.
Владици је саслуживало више свештеника и свештеномонаха Митрополије црногорско-приморске и Епархија будимљанско-никшићке и захумско-херцеговачке: отац Василије, игуман манастира Завала код Мостара, отац Данило, игуман манастира Ђурђеви Ступови, отац Рафаило, настојатељ манастира Подмаине, протојереј-ставрофор Момчило Раичевић, парох подгорички и јерођакон Антоније, сабрат манастира Ђурђеви Ступови.
Током богослужења су појали ђаци Богословије Светог Петра Цетињског, а молитвеном сабрању присуствовали су свештеници из Даниловграда, Подгорице и Цетиња и бројни вјерници Бјелоповалића и других мјеста Црне Горе. Литургији је присуствовала и г-ђа Оксана Сљусаренко, амбасадор Украјине у Црној Гори.
Обраћајући се вјерном народу, Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије је говорио о Светом Арсенију Сремцу, „изузетној личности и Божијем човјеку, који је, ходећи овдје по земљи, носио у себи Небо, који је, вршећи службу Архиепископа, као насљедник Светог Саве, носио Христа Господа“. Путеви и дјела Светог Арсенија, казао је Преосвећени Владика, били су путеви и дјела Господња, јер Онај Кога је носио у свом срцу и својим мислима, са Којим се непрестано сједињавао, дјеловао је и чудотворио преко свог изабраног сасуда – Светог Оца нашег Арсенија.
„Родом из сремске земље, као млад пошао је за својим учитељем, Светим Оцем нашим Савом, првим Архиепископом српским. Био је настојатељ, архимандрит манастира Жиче, а када је Свети Сава, међу својим ученицима, бирао насљедника изабрао је управо жичког архимандрита Арсенија, за кога се говори да је волио богослужење, што је веома значајно и открива нам тајну личности Светог Арсенија. Волио је, изнад свега, да се сједињује са Господом, да Богу служи, да врши Свете тајне, да упија ријеч Божију, свјетлост, истину, мудрост и благодат Божију, да поцрпи Божански живот од самог Господа, Извора живота“, рекао је Владика Јоаникије.
Свети Арсеније је постао Архиепископ српски 1233. године. Тридесет година је столовао на престолу Светог Саве, чије Свете мошти је пренио из Трнова и положио их у манастир Милешеву. Подигао је главну цркву у Пећкој патријаршији и већ тада пренио архиепископски престо у Пећаршију. У његово вријеме подигнут је манастир Морача и многе друге светиње, а често је обилазио лимску долину и долазио је у Бијело Поље. Упокојио се недалеко од Бијелог Поља у манастиру Светог Јована у Црнчи, па је, затим, пренесен у своју задужбину, Пећку патријаршију, гдје му се налази гроб.
„Биографија Светог Арсенија Сремца наставља се и након његовог упокојења, јер су се послије пројаве његове светости, дешавала многа чудеса која је чинио, која није лако набројати, а сва нијесу ни записана. У турско доба, како пишу црноризци, бјежали су монаси са његовим Светим моштима, носили су мошти свог Свеца заштитника, свог Архиепископа, духовног учитеља и родитеља, по нашим манастирима. Како су мошти Светог Цара Лазара ношене на сјеверне стране, куда је живио српски народ, мошти Светог Арсенија ношене су по јужним странама, испод Саве и Дунава и гдје год да одете од манастира Мораче па до надомак Сарајева, и сада ћете наћи понеку лијепу причу и предање, у којима се крије дубока истина о нашем Светом Оцу Арсенију Сремцу“, бесједио је Његово Преосвештенство.
„Нека Господ молитвама Светог Арсенија да сваку милост игуманији, сестрама и свима који долазе у ову светињу, који су учествовали у њеној обнови и сами се духовно обнављају. Нека Господ укријепи молитвама Светог Арсенија и нашег Високопреосвећеног Архиепископа и Митрополита Амфилохија на његовом апостолском путу међу нашим народом у Јужној Америци. Отишао је да проповиједа Јеванђеље Божије и да наш народ враћа на пут Отаца наших. Нека га Господ молитвама Светог Саве, Светог Арсенија, Светог Василија и Светог Петра Цетињског руководи да, са срећом и Божијим благословом, утемељи Епархију у Јужној Америци“, поручио је, након резања славског колача, Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
