На празник Преображења Господњег, у понедјељак, у цркви Светог Николаја Мирликијског у Никољцу у Бијелом Пољу Литургију је служио јереј Милосав Јовановић.
Подсјећајући на почетку бесједе на ријечи изговорене на Гори Тавор на данашњи дан ' Господе, добро нам би бити овјде'
о. Милосав је казао да је заиста дивно бити данас у овој древној светињи, дивним поводом током, послије Васкршњег, другог по важности поста, у славу Пресвете Мајке.
„Зато ми са у овом посту посебно стремимо над својом душом и трудимо се и дајемо себе да би Господ нама даривао своју благодат, да би нас удостојио Његове љубави и непролазне свјетлости, оне свјетлости којом је Он засијао на Гори Тавору, на данашњи празник, када је повео своје ученике Петра, Јакова и Јована. Зашто је повео Господ само њих тројицу на Гору Тавор и преобразио се пред њима, а знамо да је имао више ученика? Свети Оци кажу да је то учинио јер је знао, и тако је било писано у Писму, да ће Сина Божјег издати син човјечији, предати у руке људске, да ће бити разапет и да ће Га убити. И управо због тог човјека којег знамо под именом Јуда, Господ није хтио да покаже Своју славу, није хтио да га удостоји, јер је већ знао шта Јуда спрема да учини, а опет није хтио да га понизи, да га обиљежи, није хтио њему и свима око њега каже ' да, он ће бити Мој издајник'. И из тог разлога Он узима ову тројицу ученика. Kада се попео на Гору Тавор лице Његово засијало је нетварном свјетлошћу, не оваквом какву ми можемо да видимо. То је она Божанска свјетлост која обасјава сваку душу праведника. Имамо у житијима Светих много Светитеља који су поживјели таквим животом да је у часу њиховог упокојења, на оном мјесту на којем су они упокојени засијала је та Божја, Христова свјетлост, свјетлост са Горе Тавор, која је неописива. Он је ту показао славу своју, моћ своју, али Господ на крају данашњег јеванђеља није рекао 'видите какво сам чудо учинио, идите сада да ме хвалите на сва уста, да знају људи какво сам чудо учинио', него им каже: 'Немој ником да говорите док Син Божји не васкрсне из мртвих', јер заиста је чудо Васкрсења из мртвих веће чудо од чуда Преображења на Гори Тавору“, бесједио је о. Милосав.
Напоменуо је даље да се са посебном радошћу сјећамо овог данашњег празника и дивног чуда које се више од двије хиљаде година дешава у православљу, на тој истој Гори Тавору, сваке године у исто вријеме док траје Света Литургија, силази роса- магла која је симбол и потврда нама људима, шта је Православље, и у шта ми вјерујемо, као и благодатни Огањ, као и ријека Јордан и друга чуда која нам Господ дарује да би нас слабе утврдио и рекао- ево вам, дао сам вам, видите, не бојте се."
„Наравно, ми људи по својим слабостима увијек падамо и увијек ћемо падати, није страшно падати али страшно је не устати, страшно је немати жеље да се напредује. Господ нас подиже и уздиже нас на Гору Тавор а ми упорно силазимо што брже можемо са те горе опет у своје гријехове, навике. Морамо, браћо и сестре, да се боримо против својих мана, а највише, ево и овај празник да вам буде опомена, да се ослобађамо својег гријеха гордости, јер смо, генерално, сви горди и патимо од те опаке болести“, казао је о. Милосав.
Говорећи о борби са гордошћу и примјеру пројаве смирења он је подсјетио на причу о жени Самарјанки, која је молила Господа да исцијели њену кћер.
„Господ је одбија, и она опет тражи а Он каже: 'Није добро да ја узмем овај хљеб и да бацим псима'. Буквално преведено Господ јој каже 'шта хоћеш, псето', тако јој се Господ обраћа. А она каже 'да Господе, али и пси једу од мрвица господара њихових што падају са њихових столова'. Она пројављује смирење над гордошћу, а ми данас шта радимо. Замислимо да наш духовник, коме повјеравамо свој живот, да нам дође и каже нешто слично томе у цркви, шта би било са тим свештеником или духовником. Не би се дуго задржао. Имамо примјера гдје људи када га свештеник пита је си ли постио он каже ' ко си ти да ти мене питаш јесам ли ја постио", казао је о. Милосав додајући да је то пропаст људске душе и да човјек мора да буде свјестан да не смије да се игра са Огњем, од чега зависи његова вјера и напредак у животу.
