У храму Светог Николаја у Никољцу у Бијелом Пољу, 23. фебруара 2024. године, прослављен је празник Свештеномученика Харалампија чији се дио моштију налази у овом храму.

Обраћајући се вјернима, отац Милосав је казао да се смо се окупили око Свете Литургије – најсветије службе која нам је предата од самог Господа Исуса Христа.

„Да заједничаримо и постанемо једно са Господом, а када смо са Господом у јединству онда смо непролазни, онда смо вјечни, јер нам је и сами Господ рекао ”онај који једе тијело Моје и пије крв Моју у Мени живи и ја у њему“. Стога нас Црква и позива да приступамо Светој Чаши онда када се служи Света Литургија. Дивно је то објаснио наш Патријарх Порфирије када је говорио о Светој Литургији, причешћу и посту, рекавши да постимо када се пости, а причешћујемо се када се служи Света Литургија. Не можемо да служимо Свету Литургију а да се не причешчујемо, то је погрешна пракса од погрешно научених људи који су сматрали  да су само они достојни да се причешћују. То, драга браћо и сестре, није Православна Црква и Православна вјера. И када се служи Литургија она се искључиво служи да би смо се причестили Светим тајнама Тијела и Kрви Хрситове“, бесједио је о. Милосав.

”Такав је био дивни Светитељ којег данас прослављамо, наш заштитник, Свети Свештеномученик Харалампије који је био свештеник. Светитељ, који се као и ми данас овјде у храму причешћивао и заједничарио са Господом. Господ му је дао дубоку старост, а за крај живота га је обдарио једним посебним даром – да пострада као мученик за име Христово. Био је мучен, на тешким мукама али се није одрекао Христа. И та његова крв, та његова жртва, постаће касније сјеме свих оних Мученика до данашњих дана, до новомученика на нашим просторима и у нашем народу, и тако ће бити до краја свијета и вијека. Погледајте браћо и сестре до данашњег дана толико вијекова име Светог Харалампија се слави у Цркви Божјој. Народ Божји прославља Светог Харамалампија а они који су га мучили, који су га убили, њихово име се не помиње. Зато и у нашем народу има диван обичај па за неког ко је лош човјек кажу ”непоменик”. Тако пролазе сви који иду против Бога и Божјег имена, они за историју и кроз историју остају само непоменици. И ми знамо и ми смо свједоци да против Бога и Божјих Угодиника није лако ратовати. Дивни Светитељ, угодник који дарује исцјељење. Али како дарује? Не дарује он сам по себи исцјељење, него благодаћу Божјом“, бесједио је о. Милосав.

Отац Милосав се осврнуо на праксу на друштвеним мрежама, гдје је присутно размишљање да је Бог заповиједио да се, наводно, ми хришћани не клањамо и цјеливамо иконе и крстове, али да они не знају да се ми, поклањајући се њима, поклањамо Светитељу и благодати која је учинила да он постане Светитељ.

„Погледајте ове мошти које се налазе у нашем храму, скоро двије хиљаде година стоје нетрулежне. А оне који хуле на име Божје од њих више нема ни праха ни пепела. Они не знају да се ми, клањајући кивоту Светога Василија не калањамо творевини него благодатним енергијама које су прожете кроз ове чудотворне Мошти. И Свети Василије није Божанство сам за себе, нити Свети Харалампије, него он нас упућује на Христа, јер га је Христос учинио таквим да чини чудеса. А Свети Харлампије чини чудеса овдје код нас онда када приступамо са вјером“, бесједио је о. Милосав.

Он је подсјетио на предање да су Свете Мошти стигле у Бијело Поље доласком грчких епископа након укидања Пећке Патријаршије.

У наставку Литургије, коју је служио јереј Милосав Јовановић, освећена је вода са моштима Светитеља Харалампија.

„Најприје су биле чуване у Kуманици, док тај храм нису разорили Турци, а онда их је једна тада побожна породица Пржић узела и донијела у манастир Никољац калуђерима који су ту боравили. Али, имали су услов да све што буде од прихода на дан Светог Харалампија да дају њима. Монаси, међутим, нису пристали да тргују са Моштима Светог Харалампија и ова породица их је узела и исјекла на комаде. Стога имамо дијелове моштију у манастиру Подврх (дио лобање), Морача (рука), Kосијерево (један прст), и до данашњег дана оне се чувају и у овом Светом храму. Kаже предање када су кренули да носе мошти Светог Хараллампија, прво су из Kуманице кренули пут Петрове цркве али су коњи и кочије окренули пут Никољца, што значи да је било угодоно Св. Харалампију да до данашењг дана буде овдје међу нама“, бесједио је о. Милосав додајући да његове Свете Мошти чудтоворе до данас, вјернима и иновјернима, који без сумње и са вјером притичу на молитве Светитељу.