Skip to main content

Епископ Методије служио Литургију у селу Дужи код Шавника

jul-2024-arhijerejska-liturgija-u-duzima
26.07.2024.
Епископ
Намјесништва

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је на празник Сабора Светог архангела Гаврила, у петак 26. јула 2024. године, Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог архангела Михаила у селу Дужи код Шавника.

jul-2024-arhijerejska-liturgija-u-duzima

Владици је саслуживало свештенство и монаштво Епархије уз молитвено учешће вјерног народа.

Литургијско сабрање употпунио је чин крштења дјечака Душана Дринчића.

Ријечима архипастирске бесједе празник Сабора Светог архангела Гаврила сабранима је честитао Преосвећени Епископ Методије, наводећи да се у овом благословеном крају, подно Дурмитора вјековима проповједала ријеча Божја.

„Сијач који сије ту ријеч је сам Господ Који је изашао да сије, изашао је из превјечог свог боравишта у лику Господа Исуса Христоса кроз кога је сва творевина настала, ушао је у ову творевину и онда је сијао сјеме своје. То сјеме је свуда падало по разним странама и подлогама, различито примало зависно од тога гдје је падало али је увијек било оно једнако исто и раније и данас и биће у вјекове вјекова. То сјеме које сије Дух Свети то је ријеч Божја коју слушамо и коју смо слушали у светом Јеванђељу и коју, слушајући треба да усвајамо, а размишљајући и усвајајући је ми треба да живимо по њој, да обдјелавамо њиву душе, да то сјеме, та ријеч Божја кад падне у срце наше, падне на добру подлогу, на обрађену земљу, да се прими и стоструки плод донесе“.

„Тако је Господ говорио својим ученицима и њима објашњавао ту причу кад им је говорио о сијачу који је изашао да баца и да сије сјеме. Објаснио им је онда ту причу, а зашто је почео да прича у прилама и алегоријама и метафорама? Зато што није желио да тај огромни народ који се окупио око Њега да Га само тако слијепо прате због чуда која је чинио, да површно без удубљивања и са одобравањем и климањем главом слушају Његове ријечи. Хтио је да се у то удубе. Зато им је говорио у причама и метафорама да се труде, да копају, да размију шта то значи“, рекао је Владика Методије.

Подсјетио је да су у нашем народу постојале загонетке кроз које су се дјеца учила да размишљају и дубље сагледавају шта значе ријечи које су изговорене у загонетки.

„Кад дођемо на свету службу данас, кад има много штампаних књига о вјери, о богослужењу, о Литургији, тумачењу свете Литургије, да знамо гдје смо дошли кад се саберемо у светом храму. Не само да изађемо другачији одатле зато што нас запљусне благодат Духа Светог, свете службе и литургије, морамо мало и својим разумом и умом да дубље појмимо и схватимо шта значи цијели овај ритуал и обред који чинимо на светој Литургији, шта свака поједина радња значи, шта представља и тако ћемо да се утврдимо дубље у вјери. Кад дођу теже околности и буду искушења, ако није дубоко коријење наше вјере, ако је то сјеме које слушамо пало на камено срце, необрађено и није пустило свог корјена оно ће се одмах, под тешким искушењима и околностима које наиђу осушити и остаћемо без плодова, а то значи остаћемо, сачувај Боже, без Царства небеског“.

„Оно треба да се развије у нама, да се усели благодаћу Духа Светог у наше срце. Чиме ћемо ми своје срце обдјелати, како ћемо га припремити њиву душе своје да оно да стоструки плод – никако друкчије осим да је оремо покајањем и самоукорјевањем, не укорјевањем других људи, гледајући ко шта ради него самоукорјевањем, самоспознајом и сагледавањем ссвојих дјела, поступака и мисли што је најбитније, јер мисли су корјен свега, то је преломна тачка, основна духовног живота одакле све полази и потиче“, навео је Његово Преосвештенство, додајући да данашња медицина када говори о имунолошком систему каже да се одбрамбени ситем организма не зове само имунолошки систем, јер је то само мали дио тог назива, док је пуни назив психонеуроендокрино имунолошки систем.

„На првом мјесту психо, то значи мисли, а онда те мисли утичу на неуроне и живце, а онда се луче жлијезде и ендокрини систем, све креће од мисли. Зато је Христос говорио да стражимо и да пазимо на мисли, каже да идемо за Њим. Шта то значи ићи за Њим? То значи не ићи за својим мислима. Можемо да се преиспитамо на крају свете службе колико смо провели времена присутни, учествујући у светом богослужењу без мисли и менталних апстракција и спирала које су нас одвлачиле из овог тренутка који је Царство небеско. Запамтите, нигдје Христа срести нећете осим сада овдје у овом тренутку, не у својим психолошким временима у мислима, размишљању и туговању о прошлости и стрепње од неизвјесне будућности која треба да дође. То је почетак духовног живота - трезвеноумље“.

„Тако ћемо покајањем, самоукоријевањем, молитвом припремати своју душу и своје срце за примање небеске ријечи, која ће после да узрасте и да многоструке плодове. Говорио је Свети Серафим Саровски: Ко се покаје, ко се смири хиљаде ће се око њега спасити од тог његовог благословеног и благодатног стања, јер смирење је оно прво што је Христос на гори рекао својим ученицима како да постану блажени, односно свети. Блажени сиромашни духом, то значи они који не мисле високо о себи, који немају високе мисли о себи и слику умом створену ко су они и издигли се изнад осталих људи који су непретенциозни, ненаметљиви, скромни, смирени, то су сиромашни духом, па је рекао: Таквих је Царство небеско. Зато смо се ми овдје окупили у овом светом храму Светог архангела Михаила. Било је у 4. вијеку, кад су се велики кападокијски Оци упокојили Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоусти да су се људи дијелили ко је већи од те тројице светитеља. Кад је почео народ да се дијели, да се дешавају свађе, арспре, сукоби, онда су се њих тројица јавили у истој једнакој слави, јавили једном архијереју и рекли: Побогу, шта то радите, је ли то Црква Божја? Сви смо у истој слави. Што се дијелите око тих ствари и установљен је празник Света три јерарха да би помирио народ“, бесједио је Епископ Методије.

То су, напоменуо је он, ђаоље замке које налазе материјала и разлога да људи почињу да улазе у сукобе и да се не воле, а без човјекољубља нема спасења.

„Своју љубав према Богу не можемо изразити, нити показати осим љубављу према ономе који је по Његовом лику створен, а то је сваки човјек, ближњи наш. Без човјекољубља, ко човјека не воли нека се не заварава да ће се спасити, јер је живот у заједници с Богом и Бог је због сваког појединачно у овај свијет дошао и пострадао раширених руку на крсту, грливши цијелу васељену, цијели људски род у свим вјековима“, поручио је Владика будимљанско-никшићки Методије.

Он се осврнуо на расправе које су се развијале подмукло око тога коме је посвећен храм у Дужима, поручивши да је записано у црквеним књигама коме је посвећен.

„Свети Сава је славио архагела Михаила, Немањићима је то крсна слава. Има ли веће радости за Светог Саву него да Срби Светосавци и Косовчићи славе оно што је он славио и била слава Немањића – Аранђеловдан. Имамо Саборни храм који се због тога у дробњачком крају подно Дурмитора гради ин посвећен је Светом Сави гдје ћемо се сви сабирати, ако Бог да, на његов дан. Постоји у Ораху у Пиви стари храм Светом Сави посвећен, али Бог је дао да у Дробњаку буде један саборни храм да се сви на један дан, на једном мјесту заједнички окупимо у љубави и да прослављамо Светог Саву, а кроз њега Христа Бога нашег“.

„Немојте да се подвуче клица неке нетрпељивости, мржње, раздора због оваквих ствари. Смисао нашег окупљања овдје је дубље учествовање у богослужењу и разумијевању да би наша вјера пустила дубоке корјене. Сваки дан треба да се у вјери утврђујемо. Видите каква су се смутна и тешка времена завитлала у овом свијету, ништа на добро не мирише, нити наговјештава да ће нешто добро из овога испасти. У тим временима, ово до сад што је било, што смо мислили да је био прогон, да је било тешко то ће бити пјесма за ово што нам долази. Зато пазите да будете тврди у вјери и да опстанемо као што су наши преци овдје опстајали, кад је долазила пошаст комунизма у овај крај и просторе гдје живи српски народ. Витезови духа су изнијели сјеме вјере до данашњег дана и добацили до ове епохе кад је кренула духовна обнова са Митрополитом Амфилохијем, после са Владиком Јоаникијем“, поучавао је Преосвећни владика Методије, поручивши:

„Зато мислите само о једном – о себи како ћете стајати пред Богом и утврдити се у вјери и Бог ће све остало нама као појединцима и као заједници надомјестити. Срећан вам овај дивни празник архангела Гаврила, његова улога је била у историји спасења рода људског, Мојсију се јављао док је овце чувао да му каже да ће предводити народ и изводити из египатског ропства у обећану земљу, јавио се Јоакиму и Ани да ће родити Богородицу Која ће Христа родити и кроз Коју ће Бог у матицу живота ући, постати један од нас, по свему исти осим у гријеху; јавио се Јелисавети и Захарији да ће Јована Крститеља, сина добити који ће бити Претеча. Све је то архангел Гаврило благовијестио, тјешио Христа у Гетсиманском врту и кријепио Га кад се молио. Њега данас прослављамо, тог дивног благовјесника нашег спасења и нашег васкрсења, ако Бог да, заједно са Христом ако се будемо Њему уподобили, за Њим ишли."