У препуној сали Спортске дворане Никољац у Бијелом Пољу, на Дан Светог Светог Саве, првог Архиепископа и просветитеља српског, одржана је Светосавска академија „Живот по јеванђељу“, коју традиционално организују Епархија будимљанско-никшићка и бјелопољска Црквена општина.  

У Солуну је 28. јануара 2024. освећена и свечано отворена Српска допунска школа „Свети Сава” у новим просторијама, при Канцеларији Манастира Хиландара у Солуну, коју ће похађати укупно 94 ученика.

У част Светог Саве, првог Архиепископа и просветитеља српског, на Савиндан, у суботу 27. јануара 2024. године, у преуној сали Центра за културу, Плужинама, одржана је традиционална Светосавска академија.

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је на Савиндан, у суботу 27. јануара 2024. године, Свету Архијерејеску Литургију, у цркви посвећеној Светом Сави, у селу Дапсиће код Берана.

У препуној сали Центра за културу у Андријевици, у петак 26. јануара 2024. године, одржана је традиционална Светосавска академија, у организацији Епархије будимљанско-никшићке и Црквене општине андријевичке.

У четвртак 25. јануара 2024. године, у Спортском центру, у Беранама, одржана је, у организацији Епархије будимљанско-никшићке, Општине Беране и беранске Црквене општине, традиционална Светосавска академија.

У Центру за културу „Ненад Ракочевић“, у Мојковцу, у сриједу 24. јануара 2024. године, одржана је, у организацији Епархије будимљанско-никшићке и мојковачке Црквене општине, Светосавска академија.

Братски сусрет архијереја поводом предстојећих светосавских свечаности.

Пред читалачком публиком је нови 394. број „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Тема наведеног броја носи наслов: „Трпљењем спасавајте душе својеˮ. Насловну страну краси светлопис са свеноћног бденија уочи празника Ваведења Пресвете Богородице у параклису Светог Јована Богослова на Православном богословском Факултету Универзитета у Београду.

Након недавног покушаја заузимања цркве Српске Православне Цркве у селу Ракитница код Подујева, након чега косовска полиција противно свим законима није хтела ни да покрене истрагу, и недуго после тога, проглашавања наше цркве Живоносног источника у селу Винарце код Косовске Митровице за римокатоличку цркву под „бригом“ косовског Министарства културе, најновији случај „преузимања“ остатака манастира Богородице Хвостанске једног од назначајнијих локалитета наше Цркве на Косову и Метохији и древног седишта Хвостанске епископије од 1219.