"Ово каза,и потом им рече:Лазар пријатељ наш ,заспао је,но идем да га пробудим"(ЈН.11,11)

Вијест о упокојењу архимандрита Лазара,иконописца, појца, честитог монаха и човјека из манастира Заграђе, на тренутак ме је вратила у јул 2018. године када сам га последњи пут видио и разговарао са њим на никшићком тргу Шака Петровића. Но, та тужна вијест ме је подсјетила и на једно необично познанство које сам баш тога дана склопио.

др Васиљ Јововић, излагање на Видовданској трибини, Даниловград 26. јун 2021.

Не постоји Србин Црногорац. Постоји још један Србин који је побјегао са Солунског фронта и са Мојковачке битке. Ја бих то превео у садашње вријеме ријечима да је побјегао са битке за Српство и Србе у Црној Гори!

„Како ћемо пјевати пјесму Господњу у  
земљи туђој“  (137.псалам )

(Поводом двадесетогодишњице једног догађаја)

Као нека књига отворио се овај дан. Ужасан и лијеп, дан у коме бисмо могли и да волимо и да умремо на исти начин.  Изазива нас вријеме у овоме свијету препуном ироније и апсурда, вријеме у којем не влада ни смисао, ни поредак, ни вриједност… јер „свијет у злу лежи“. Док небо кишом залива град, осјећам се посебно. По временским приликама, по боји, по структури, по људима и њиховој чврстој намјери, овај је дан друкчији; дан звона и анђела, дан молитве и захвалне пјесме Богу и Острошком Чудотворцу.

Твоја је слава човјек, кога си поставио за анђела, појца Твога сјаја!
(Свети Григорије Богослов)

„Као што су и многи у овом високом дому рекли: Тако ми Бог помогао!”

(предавање на ТРГУ ОД ЋИРИЛИЦЕ, Промоција сабраних дјела патријарха Гаврила Дожића, манастир Морача, Велика Госпојина 2020. године)

Патријарх Гаврило Дожић је једна грандиозна личност у српској историји.

Најприкладније је да НКТ упоредимо са проблематичним пубертетлијом. За почетак, хтио би да буде оно што није. У најужем саставу не можемо наћи ниједног специјалисту инфективних болести, хигијене са медицинском екологијом, социјалне медицине или других релевантних специјалистичких грана медицинских наука. Овај пубертетлија све „успјехе“ приписује себи, а за неуспјехе оптужује другога – у овом случају народ. Уз све то је оптерећен селективношћу и недосљедношћу.