Традиционални Светосимеоновски сабор, који се у Подгорици одржава сваке године у суботу уочи празника Преподобног Симеона Мироточивог – Стефана Немање, уприличен је на празник Светог свештеномученика Харлампија у суботу 23. фебруара.
Сабор је почео Светом Архијерејском Литургијом, коју су у Саборном храму Христовог Васкрсења, служили Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије и Њихова Преосвештенства Епископи будимљанско-никшићки Г. Јоаникије и ремезијански Г. Андреј, уз саслужење бројног свештенства и монаштва Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке.
Током Литургије, у којој се Светим тајнама Тијела и Крви Христове причестио велики број вјерника, сабранима је бесједио Преосвећени Епископ Јоаникије, говорећи о Преподобном Симеону Мироточивом, „моћном и успјешном владару, који, поред бројних земаљских циљева свог народа и отачаства, није престао да брине о својој души и спасењу свог народа“.
“Зато о Светом Симеону Мироточивом можемо говорити као изразито убједљивој историјској личности, великом државнику, утемељитељу наше отаџбине, изузетно храбром и способном ратнику, великом дипломати и објединитељу нашег народа. За све то има много дивних и свијетлих доказа, а нарочито када о њему говоримо као ктитору великих и славних задужбина и светиња. Све то потврђују бројни величанствени докази, али, прије свега, треба рећи да је Свети Симеон Мироточиви био човјек живе Божије вјере, велике љубави, великог срца и велике жртве“.
“Он се, као што је познато, родио овдје у Подгорици и примио латинско крштење. У његово вријеме српски народ још није знао на коју страну да се опредијели, да ли према Риму или према Константинопољу. Када је Свети Стефан Немања достигао пуну зрелост опредијелио се за православље и примио православну вјеру. Са његовим опредјељењем, коначно се опредијелио и наш народ, наши преци, јер све до њега и до Светог Саве, ми јесмо били хришћани, али не утврђени у вјери. Било је ту помало старе вјере, словенског и балканског паганства, било је и неких хришћанских јереси, манихејства, богумилства и других заосталих облика религије. Осим Светог краља Јована Владимира у овим крајевима нашег отачаства, раније, није било познатих светитеља до Светог Стефана Немање, а он, примивши пуноћу вјере, примивши Свето миропомазање, односно тајну Светог Духа показао се достојним ње – она је у његовој личности засијала тако изузетним даровима, плодовима Светог Духа, а на крају точењем светог мира из његових светих моштију“, казао је Његово Преосвештенство владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Након Литургије из Саборног храма Васкрсења Христовог булеваром Светог Петра Цетињског кренула је свечана празнична литија са моштима Светог свештеномученика Харалампија. Литија вјерног народа, коју си предводили архијереји и свештенство наше Цркве, завршила се на Немањином граду на саставцима Рибнице и Мораче.
Освештан је славски колач, а празничном сабрању обратио се Епископ ремезијански Г. Андреј.
“Са овог историјског места, где се пре деветсто година родио наш родоначелник Стефан Немања, потоњи Свети Симеон Мироточиви, од свег срца вас поздрављам као викар Његове Светости нашег Патријарха Г. Иринеја, који је благословио да данас дођем на ово свето место и будем са вама на овој литији. Цео наш живот хришћански, ако је схваћен како треба, једно је поклоничко путовање. Како је лепо видети вас овде како се трудите да носите свој крст“.
“Пресрећан сам кад долазим у Подгорицу и видим овај велики храм Васкрсења Христовог, а један од највећих помагача храма Светог Васкрсења у Јерусалиму био је, управо, Свети Симеон. Свети Симеон Мироточиви се трудио да прилаже, да помаже, да сазида, а нарочито се трудио да са свих страна помаже храм Васкрсења у Јерусалиму, зато није случајно што је управо у овом граду сазидан овако велелепан храм Васкрсења Христовог. Нека Бог дарује да се он заврши и освећује како треба, да то буде на свеопштем народном весељу и, пре свега, народној духовној обнови, која нам је свима потребна“, нагласио је Владика Андреј.
Потом је одржана свечана духовна академија на којој је јеромонах Доситеј Хиландарац прочитао писмо архимандрита Методија, игумана манастира Хиландара. У писму се, између осталог, каже:
“Упркос физичкој удаљености, у духовном јединству са вама је, не само братство Хиландара, већ цела Света Гора Атонска, која данас, као и сваке године са свеноћним бденијима слави спомен дивног светитеља Свештеномученика Харалампија. А због чега се овај Свети толико поштује од стране светогорских монаха? Пре два века на Светој Гори је завладала опака заразна болест и монаси су умирали у великом броју. Тада се некима од духоносних светогорских стараца у виђењу јавио Свети Харалампије и обавестио их да је он молио Господа да прекрати ово велико страдање. Већ наредног дана монаси су се уверили да је виђење било истинито – болест је престала да носи жртве, а светогорци су, ради благодарности Светитељу за његово молитвено заступништво, установили да се његов празник убудуће слави свеноћним бдењима“.
“Чеда Христове Цркве су кроз векове, све до данашњих дана била сведоци безбројних чуда, која су се десила захваљујући молитвама Светих. Због тога је наша порука вама, који данас учествујете у овој молебној литији, да, било у болести, било у некој другој невољи, не клонете духом већ да са вером затражите молитвено заступништво некога од светитеља или светитељки Божијих, знајући да се баш у невољама пројављује сила и слава Божија. Када се осведочите да је ваша молитва услишена прославите Бога, а Светитељу који вам је помогао изразите благодарност до краја свог живота. Празник још једног угодника Божијег чини да смо ових дана сједињени у духу. То је празник Преподобног и Богоносног Оца нашег Симеона Мироточивог, јер као што се град Подгорица хвали колевком Немањином, тако се и Хиландар поноси његовим чудотворним и мироточивим гробом“, поручује игуман Методије.
О Светом Симеону Мироточивом, овом приликом, говорио је историчар Предраг Вукић, док су у културно-умјетничком програму учествовали: хорови Светог апостола Марка из Подгорице и Светог новомученика Станка из Никшића, пјесник Благоје Баковић, глумац Гојко Бурзановић и гуслар Максим Војводић.
