У препуној сали Центра за културу у Андријевици у суботу 26. јануара одржана је свечана академија посвећена Светом Сави, првом Архиепископу и просветитељу српском.
Светосавску бесједу о Светом Оцу нашем Сави, најзначајнијој историјској личности наше Цркве и нашег народа, и великој личности цијелог православља, одржао је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије. Указујући на то да смо се заслугама Светог Саве као народ „коначно опредијелили за православље и објединили у једној Светој Саборној и Апостолској Цркви“, Преосвећени Епископ је истакао да нас је управо Свети Сава научио вјери на начин што је посвједочио својим животом.
“Испунио се побожности и благодати Духа Светога још од најранијег свог узраста. Од тог најмањег узраста Сава је заволио Христа, заволио Цркву и храм Божији, па се његова душа расцвјетавала у Божанским врлинама и Божанским љепотама. Толико се распалила Божанска љубав у њему да је напустио овај свијет и повластице које су му као владарском сину припадале и отиснуо се на Свету Гору Атонску да свој живот посвети Богу, служећи му непрестано постом, молитвом и одрицањем, сараспињући се Христу Господу да би са Њим саваскрсао, трудећи се и подвизавајући се, да би у свом срцу смјестио Несмјестивога, Онога кога небо, ни небеса над небесима не могу обухватити“.
“Он Га је својом љубављу и молитвама, даноноћним молитвеним уздасима, смјестио у своју душу и своје срце, испунио се Божанском свјетлошћу, мудрошћу, силом и показало се да је Божији човјек, да је анђео у тијелу, пун Божанске мудрости и благодати Духа Светога. Зато га је Господ изабрао и вратио опет у његово отачаство, да нам донесе оне дарове и благодат које је примио. У томе је Свети Сава несравњив, неупоредив учитељ вјере у нашем народу. Највећи, најдјелотворнији, најуспјешнији“, поручио је Владика Јоаникије.
Свети Сава је, прије свега, устројитељ наше помјесне Цркве. Ту власт и ту благодат добио је од руке Цариградског Патријарха и уз снажну подршку византијскога цара. Он је, подсјетио је Његово Преосвештенство, устројитељ наших Епископија, међу којима и древне Епископије будимљанске, чије сједиште је у Ђурђевим Ступовима, престоној светињи, саграђеној прије осам вјекова.
“Тек смо са Светим Савом добили пуноћу црквеног живота. Када је Свети Сава добио самосталност Српске Цркве, потврђено је да су и он, и његов народ, и наша помјесна Црква, достојни чиниоци у великој заједници православних народа и других православних Цркава, да имамо то достојанство, пуноћу и капацитет да чувамо свету православну вјеру, њено богатство и њено велико насљеђе. Свети Сава нас је научио вјери и њеној љепоти, радећи и украшавајући велике светиње, славни манастир Хиландар, српску царску лавру, украшавајући Студеницу, Жичу и многе друге наше светиње, али је још више дао снажан замах црквеном градитељству, црквеној умјетности, књижевности, спојио вјеру и културу, укорјењујући вјеру дубоко у нашој свијести“.
“Вјера много шире и обухватније дјелује када прожима све видове културе, а томе нас је научио управо Свети Сава. Научио нас је и добрим хришћанским народним обичајима. Он је Србима дао крсну славу, крсно име и многе друге народне обичаје тако што је вјеру просто претакао у свакодневни, породични живот, уливао је у душе своје духовне дјеце. Свети Сава је и просвејтитељ, свакако, највећи просвјетитељ у српском народу, прије свега као проповједник вјере, али и као изузетно образован човјек, један од најобразованијих људи свог доба. Широка култура коју је Свети Сава, несумњиво, имао огледа у његовом књижевном дјелу, почевши од Карејског и Студеничког типика, Житија Светог Симеона и најмонументалнијег његовог дјела Номоканона, Крмчије у коме је сабрао оно најважније из државног и црквеног права, а чиме се руководила наша Црква и наша држава много вјекова до доношења Душановог законика“, бесједио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Сабрање у славу Светог Саве, Првог Архиепископа Српског поздравио је, потом, јеромонах Игњатије Шестаков из Московске Патријаршије, преносећи благослов Руске Православне Цркве и поздраве цјелокупног руског народа.
“За мене је, заиста, велика част да вас поздравим у име Руске Цркве и руског народа у ове благодатне светосавске дане. Име Светог Саве је од раних времена познато у Русији, још од средњег вијека. О његовом дјелу, познатом по житију, по фрескопису, по иконама се може рећи да је Свети Сава један од најпознатијих словенских светитеља у руском народу. Руски цареви су га поштовали, славили га као свог покровитеља и данас сви заједно, не само ми овдје у овој сали већ у читавом словенском православном свијету, славимо овог великог светитеља. Желимо да и ви и ми заједно будемо достојни носиоци те светосавске традиције, да наш живот и живот наше дјеце буде утемељен у светосавском насљеђу, да кроз то пошаље Господ благодат и мир у наше куће, у наша срца и у Цркву нашу“, казао је отац Игњатије.
У умјетничком дијелу програма наступили су народни гуслар Зоран Ђекић, хор Свете мати Анастасије Српске из Берана, КУД “Андријевица“, које је, у кореографији Милана Бојовића, извело сплет народних игара из Црне Горе и Србије, Милена Мирчић је говорила Савин монолог Десанке Максимовић, а пјесму Свети Сава, Војислава Илића рецитовао је Михаило Лакићевић.
