Свечана академија посвећена Светом Сави у Никшићу, одржана је у суботу 29. јануара у сали "18. септембар". Светосавској свечаности, коју традиционално организују Епархија будимљанско-никшићка, Црквена општина Никшић и Голијски сабор културе, присуствовали су бројни грађани, као и бројни гости из јавног, политичког и културног живота Црне Горе, Србије и Републике Српске.
Светосавској духовној академији присуствао је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, који је, благословио сабрање и честитао празник Светог Саве, поздрављајући присутни народ, свештенство, свештеномонаштно и бројне госте, међу којима и амбасадора Украјине у Црној Гори г. Оксану Сљусаренко и г. Зорана Лутовца, амбасадора Србије у Црној Гори, г. Ненада Шкрипину, конзула Босне и Херцеговине у Црној Гори, потом предсједника Општине Билећа г. Драгана Бабића, предсједника Голијског сабора културе г. Слободана Бабића и предсједника културно-просвјетног друштва "Просвјета" из Републике Српске г. Николу Асановића.
"Свети Сава је учитељ пута који води у живот, јер је од младости кренуо тим путем, путем заповјести и љубави Божије, следујући ријечима Господњим "Ко хоће да иде за мном нека остави све и узме крст свој и иде за мном". Он је тај пут нашао. То је пут Христов. Од ране младости је спремао срце своје за стан Богу живоме и нашао је прави живот. Зато све оно што је радио, творећи заповјести Божије, гледајући у прошлост и садашњост, а истовремено, гледајући и будућност, има вјечни и далекосежни значај за наш народ и за нашу Свету Српску Православну Цркву. И дан данас његов рукосад расте, цвјета и доноси плодове", казао је Преосвећени Владика Јоаникије, подсјетивши да је Свети Сава на подручју данашње Црне Горе засновао три Епископије које и данас функционишу: зетску, нашу Епископију будимљанско-никшићку и хумску, која је у вријеме Светог Саве, па све до 19.в., захватала сву западну Црну Гору од Херцег Новог, Рисна до Бијелог Поља.
"То је Савин рукосад - наша Света Црква, наш свеопшти дом у који се сабирамо и обједињујемо Духом Божијим. То је Божије дјело, али је Господ послао свог освећеног служитеља Светог Саву да га изврши овдје на земљи. У свему се Свети Сава показао вјеран, као Божији сарадник и зато га је Господ обдарио силом мудрости, истине, силом дјела и вјечном, непролазном славом у Царству небеском."
Светосавску бесједу одржао је архимандрит Лука ( Анић ), игуман манастира Светог Саве у Грбљу.
"У ове дане ми говоримо слово о Светом Сави, говоримо логос, о логосу живота, како каже Апостол љубави Свети Јован Богослов, а ми то кажемо за светога Саву, опипасмо живога Бога Светим Савом. Он, родоначелник светоликости наше, отишао је у Свету Гору да тамо нађе мед богопознања и пелен самопознања. Јер, не може бити богопознања, ако човјек прво не окуси прво тај горки пелен самопознања и онда види да је Бог све, а он ништа, али да је то ништа, милошћу Божијом, уздигнуто до достојанства Престола Божијег. И како то кад се окуси да се не каже своме отечеству, кад су све свеће угашене Нико и не види да је ту мрак и да оне не горе. Али кад се једна упали сви примјете да остале не горе и та једна онда пали друге, не губећи пламен. То је Свети Сава урадио за нас. Запалио пламен, или боље речено, тај се пламен запалио на лицу његовом да би после био пренијет отечеству своме као мед Богопознања."
Познати живога Бога није лако, и, бесједио је отац Лука, то је наше призвање, али смо од тога отпали. Онда Бог шаље некога да нас уразуми, да нас врати нашем истинском назначењу, да нас врати ономе за шта смо створени и ономе у чему ћемо живјети у вјечности.
"Познање Бога стиче се силаском у себе самога у ону ризницу, коју Бог једину држи као свој Престо. Свети Сава је нашао ту ризницу. Кажу, ишао је бос. Није ишао бос због некога аскетизма, ишао је бос зато што је ишао по Светој земљи, јер кад човјек осјети светост, светост Божију и светост која је у њему, онда све око њега добија други изглед. Кажемо да је он родоначелник наше христоликости, наше светоликости, кажемо, а да ли му тиме и враћамо? Тешко ако то само признамо и оставимо по страни, али ако то не само признамо, него и творимо, онда и ми примамо тај пламен свијеће, пламен који се не гаси, пламен који оживотворава, пламен који показује да је с нама Бог Емануил – С нама је Бог", рекао је архимандит Лука. Он је додао да је и Свети Сава, као и они ученици пустињског универзитета, који приносе читаво своје биће и за узврат добијају све оно што Учитељ има да им да, тако је и наш Светитељ добио па умножио, добио, раздијелио и толико раздијело да ми, већ осам стотина година, живимо од тог пламена.
"У праву су када кажу Оци наши да је он највећи од рода српског, а највећи је тим пламеном. Пламен није он, него Христос али, он је свијећа која тај пламен носи. И зато Свети Сава улази у сваку пору нашег живота, освећује и градњу и садњу, све освећује, народ га прихвата као неког ко је просветитељ на сваком плану. Зато што зна да се коснуо ризнице и окоснице живота. Не би он данас био слављен ни као дипломата, ни као државник и како га све величају, да се није дотакао окоснице живота, да није освештао, да није пустио Христа да као крвоток тече његовим жилама, да би онда тај крвоток као корен прорастао кроз читаву српску земљу и напојио генерације. Христос је Савин живот и Свети Сава хоће да Он буде и наш живот. Он је посредник благодати Божије", ријечи су оца Луке.
У програму Светосавске академије у Никшићу учествовали су: хор Светог Новомученика Станка, са диригентом Ленком Дурутовић, и солисти Филип Вучић, Лука и Андрија Васиљевић, хор Преподобне мати Ангелине, којим руководи Ана Бојић, народни гуслар Ђорђије Копривица, фолклорни ансамбл „Ђурђевданско коло“ из Подгорице, етно-састав "Захумље" из Требиња. Група дјеце са вјеронауке извела је, са члановима Удружења "Херцег-Стефан" из Херцег Новог, дјечији игроказ о Светом Сави. Симпатије публике освојили су они најмлађи. Петогодишња Анастасија Пајић из Требиња, са сестром Стефанијом, која има три и по године и братом Јованом, свега једну и по годину, отпјевала је пјесму о Косову.
Свечаност у славу нашем духовном оцу Светитељу Сави завршена је заједничким појањем светосавске химне.
