Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је, у уторак, 15. фебруара, на празник Сретења Господњег Свету Архијерејску Литургију у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу.

Преосвећени Владика Јоаникије је најприје, у навечерје великог празника Цркве Божије, служио у никшићком Саборном храму вечерњу службу са петохлебницом. У Светој Архијерејској Литургији на дан празника саслуживало је свештенство Саборне цркве, а вјерном народу архипастирском бесједом обратио се Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије, говорећи о Сретењу Господњем, као једном о најчудеснијих догађаја у историји људског рода и о Светом Симеону Богопримцу, на коме се излила благодат Божија, те је својим очима видио испуњење пророштава о доласку Сина Божијег у овај свијет.

"Старозавјетни обичај да се мушко дијете, четрдесет дана по рођењу, донеси у храм Господњи, како би родитељи заблагодарили Богу, задржао се више стотина година од Мојсија све до Светог Симеона Богопримца, свештеника на коме је почивао Дух Господњи. Њему је Господ Духом Светим јавио да неће умријети, док својим очима не види испуњење старозавјетних пророштва о доласку Сина Божијег у овај свијет", казао је Преосвећени Владика.

Он је додао да је Свети Симеон Богопримац био удостојен да види Христа Господа као обичног човјека, као једног од нас, али, и да у Њему препозна Сина Божијег, оваплоћеног Бога и Спаситеља свијета, Онога над Којим је требао да изврши старозавјетни обред. Када га је узео на своје престареле, али освештане, старачке руке Свети Старац је у Њему познао самог Бога и Спаситеља свијета.

"Дивимо се смирењу Божијем, дивимо се и чудесном лику Светог Симеона Богопримца за кога искуство Цркве говори да је велики пред Богом и, послије Пресвете Богородице, Светог Јована Крститеља и Апостола, треба да му се обраћамо, јер је он примио Христа Господа у своје наручје. Том славом и чашћу га је Бог удостојио и у том моменту испуниле су се све његове наде. Поједини Божији људи, у појединим приликама, имају славан крај у овоземаљском животу, па њихова кончина буде блажена, света и узвишена. У том тренутку и Свети Симеон Богопримац се испунио животом, као што се каже за праоца Аврама, испунио се Божанским животом још овдје на земљи и отишао је у наручје Господу. Као што је он држао Христа Господа у свом наручју, тако је он отишао да пребива вјечно у наручју Божијем", рекао је Његово Преосвештенство.
Преосвећени је у својој бесједи поручио да је Сретење Господње велики и чудесан празник, јер, на још један начин, потврђује долазак Бога у овај свијет, оваплоћење Христово, да је Бог Логос Творац неба и земље примио људску природу и у нашој људској природи устројио спасење нама и цијелом свијету.

"Да ли и ми који се сабирамо у Светим храмовима Божијим, који смо крштени у име Оца и Сина и Светог Духа, можемо, попут Светог старца Симеона Богопримца, да се удостојимо да и на нама почива Дух Господњи? Он на нама већ почива, јер смо га примили кроз Свето крштење, кроз Свето миропомазање, примамо га кроз Свете тајне Христове, кроз сваку нашу молитву, покајање и поправљање. Али, треба да се трудимо да стекнемо то неодузимљиво, вјечно благо које је једино и истинито богатство. Најпотребније је да Господ ојача у срцима нашим вјеру и љубав и да нас просвијетли својом Божијом милошћу и свјетлошћу. Треба да научимо да тражимо најприје оно што је најважније, најдрагоцјеније, што је неодузимљиво и вјечно, као и Свети Симеон Богопримац на коме почиваше Дух Господњи", поручио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

У Светој Архијерејској Литургији саслуживало је више свештеника и свештеномонаха архијерејског намјесништва никшићког: протојереј Драган Крушић, протосинђел Никифор (Миловић) и јеромонах Јефтимије (Шкулетић), свештеници Данило Зиројевић, Василије Брборић и Никола Зечевић, те ђакони Никола Маројевић и Остоја Кнежевић.