Промоцијом часописа “Слово“, која је одржана 5. маја у Црквено-народном дому, почела традиционална културно-духовна манифестација “Дани Светог Василија Острошког“.

Током седмогодишњег излажења часопис “Слово“, који је посвећен српском језику, књижевности и култури, а издаје га Актив професора српског језика и књижевности из Никшића, одржава “подстицајан разлог и стамени унутрашњи ослонац“, а то је према ријечима главног уредника проф. Веселина Матовића, исти онај разлог због којег су његови покретачи, двадесет и седам професора, прије седам година, напустили школске учионице, заједно с именом српског језика.

“Битка око имена језика у Црној Гори, несумњиво најжешћа и најистрајнија интелектуална и политичка битка која је икада вођена на овом простору, ових дана улази у завршну фазу. Али не онако како су очекивали они који су умислили да су је добили и прије него су је и започели, напротив. Огроман број грађана, више од пола становника Црне Горе, и не само оних који се легитимишу као Срби, него и оних који се национално дефинишу као Црногорци, казао је да им је матерњи језик српски. Они су тиме, посебно ови други, на најувјерљивији начин оповргли тезу о подударности идентитета језика са идентитетом нације, исто тако и са идентитетом државе, као главно теоријско упориште заступника посебности црногорског језика и црногорске културе“, истакао је професор Матовић.

Он је казао да је, резултатима посљедњег пописа становништва у Црној Гори, појам нације сведен на праву мјеру, чиме се показало да се нација, као релативна категорија, може бирати и мијењати.

“Али, матерњи језик и његово име се не могу мијењати, као што не могу ни родитељи и њихова имена. Једном ријечју, ово је најувјерљивији доказ да је српски језик у Црној Гори, био и остао, матерњи језик једнако и Србима и Црногорцима“, закључио је Веселин Матовић.

Часопис “Слово“ је једна од најважнијих периодика на српском језичком и културном простору, сматра проф. др Радмило Маројевић. Недавно објављени тридесети број у знаку је неколико јубилеја, те је једна од рубрика часописа посвећена двјестагодишњици од појаве “Сала дебелог јера“ Саве Мркаља, знамените личности која је заједно са Вуком, Његошем и другима у темељу српског књижевног језика и његове азбуке. У вези са тим “Слово“ доноси одломак из књиге Гојка Николића, посвећен Сави Мркаљу.

“Кроз овај јубилеј поново се, у епоси одбране српског језика, актуелизује напад на српски језик, који се не брани само у Црној Гори него и у Босни и Херцеговини, Славонији, Далмацији, па и у самој Србији. Брани се од нових покушаја ревизије српског књижевног језика и његове норме, ревизије читаве историје српског народа. Стога морамо бити спремни да српски језик бранимо у Црној Гори, али и у сред Београда, у Босни и Херцеговини, гдје сада постоји покушај да се, прво по вјерском критеријуму, подијели тобоже један исти српски језик, а онда да се уједини под именом босански“, нагласио је др Маројевић.

У представљању “Слова“ учествовала је и доц. др Драга Бојовић, која је запазила да се ова публикација “словесношћу“ бори против, орвеловски речено, закона језичке манипулације тј. новоговора.

“Новоговор је осмишљен да би елиминисао сва значења из језика, остављајући само празнину која ништа не говори. У новоговору је кључна ријеч црнобијело. Као и многе ријечи новоговора, ова ријеч има два контрадикторна значења. Ако се примијени на опонента она значи обичај да се дрско тврди да је црно, у ствари бијело, у супротности са свим чињеницама. Када се примијени на члана Партије она значи спремност да се каже да је црно бијело када партијска дисциплина то од њега тражи. Али, то значи и способност да се вјерује да је црно бијело и још више да се зна да је црно бијело, као и да се заборави да се икада тврдило другачије“, указала је Драга Бојовић.

Према мишљењу књижевника Илије Лакушића, предсједника УКЦГ часопис “Слово“ има мисионарско значење, а његов задатак издиктирале су околности, тачније неприлике које су пореметиле образовни, па и културолошки систем у Црној Гори.
“Лист је настао као израз отпора политикантским притисцима на језик. Тај догађај, дакле, преименовање језика, био је кључно мјесто и темељна назнака званичне политике у Црној Гори. За политичке и културолошке аналитичаре то је могао бити добар знак за све оно што ће се касније дешавати. Био је то најочигледнији тренутак да ће, и данас актуелни режим, поћи далеко у својој најезди на суштину свог историјског и културног бића. Двоброј (29–30) са почетка ове године читаоцу, кроз више студиозних анализа, скреће пажњу на актуелна питања језика и указује на сврху производње проблема, тамо гдје их рационално не би могло бити. Лист тако поставља полазну стопу на којој функционише живот језика и литературе, а који се манифестује у разним облицима прозе, поезије и другим литерарним исказима“, казао је Лакушић.

Часопис “Слово“, истакао је књижевник Будимир Дубак, јединствен је по времену и поводу настанка, не само у нашем времену него у било ком народу и у било ком језику. Дубак је додао да је овај лист, најприје под именом “Распеће српског језика“ 2004. године, настао да би бранио од сопствене власти сопствени језик и културу.

“Часопис “Слово“ преузео је мисију да од себе одбрани себе. Ничег трагичнијег и ничег апсурднијег, али и ничег неопходнијег у нашем времену. “Слово“ је достојно те мисије и тог подухвата. Он је постао тврђава одбране од ништитеља себе самих, од оних који су се одрекли оног што јесу, али се тиме не задовољавају, већ траже да се и ми одрекнемо оног што јесмо. Много траже и видимо да нису добили позитиван одговор од овог народа“, рекао је, између осталог, Дубак.

Представљањем новог броја часописа “Слово“, у коме је уводну ријеч дао јереј Миодраг Тодоровић, почела је манифестација “Дани Светог Василија Острошког“, коју традиционално организују Епархија будимљанско-никшићка и Црквена општина Никшић.