У организацији Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори у суботу, 12. марта, у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког, одржана је промоција Антологијске едиције "Десет векова српске књижевности".
Едиција је, према ријечима академика Мира Вуксановића, главног и одговорног уредника Издавачког центра Матице српске, најзамашнији подухват у српском издаваштву у књижевности, па и више од тога. Уређивачки одбор, који је у прољеће 2009. године именовала Матица, одважио се да са временске дистанце осмотри цјелину српске усмене и писане књижевности, на свим њеним језичким облицима, под свим именима српског језика, на његовим нарјечјима, по савременом правопису, да окупи главне знакове – књиге и имена – и оно што је незаобилазно, казао је Вуксановић и додао:
“Да се природно (без генерацијских, идеолошких и разних кључева) прошири српски књижевни корпус; да се покаже да дио не може бити цјелина колико год се напрезао да то буде; да не приузима, али ни да поклања; да с другима без надгорњавања дијели оно што је заједничко; да не признаје политичка ограничења као књижевне границе; да српску књижевност стави у европски контекст а не у контекст сужавања и служења; да издвоји оно што најувјерљивије говори како смо се књижевно и духовно уздизали“.
За нешто више од годину дана објављено је прво коло у десет књига, на 4.500 страна, у отмено опремљеним књигама. Свака књига има антологијски избор, нови предговор, критике, хронологију, библиографију, тумачења, рјечник, све по научним мјерилима. Књигу Светог Саве приредио је Томислав Јовановић, једноставне облике народне књижевности Марија Клеут, пјесме педесет аутора дубровачког и бококоторског доба ренесансе, барока и просвећености Злата Бојовић, Доситеја Мирјана Д. Стефановић, Стерију Сава Дамјанов, Његоша Миро Вуксановић, Бору Станковића Марко Недић, прву књигу Андрића Славко Гордић, и прву књигу Црњанског Миливој Ненин. Последња у овом вијенцу је књига Антологија српског пјесништва Миодрага Павловића, као најобухватнија временски и као најближа укупној замисли, истакао је академик Вуксановић.
У промоцији је учествовала и проф. др Лидија Томић, која је запазила да Матица српска из Новог Сада, својим постојањем и традицијом, његује и чува културни идентитет српског народа и помаже му да носи и наслеђује исконско биће и дух своје националне цјеловитости. Дјелатност Матице српске је богата и вишезначна, дуговјека и дјелатна, на корист свих Срба и других којима је историја српског народа блиска, словенски сродна и привлачна по достигнућима и високим дометима.
“Традицију српске књижевности на јужнословенским просторима потврђује и најновија Антологијска едиција Матице српске под називом Десет векова српске књижевности, пројекат од националног значаја, започет у Издавачком центру Матице српске 2007. године. Овај, више него значајан подухват Матице, рекапитулира најзначајнија тежишта српске књижевности, с намјером да их „валоризује (превреднује) по новим сазнањима и мерилима“. Према концепцијским и уређивачким начелима, Антологија овог типа нуди не само преглед, већ и критички увид у епохе, стилове и правце српске књижевности и њихов значај. Свеобухватност едиције заснива се на најзначајнијим именима српске књижевности, на суштинској нити која повезује књижевни опус изабраних аутора са савременим начелима и мјерилима тумачења“, оцијенила је др Томић.
„Сваки од ових текстова има нешто од свог времена, нешто што је репрезентативно за период у коме су настајали, али и нешто што је вјечито, што су опште тенденције. Наш идентитет се заснива на писцима који су заступљени у овој едицији. Сваки од њих узет појединачно, али и као дио ове цјелине, јесте нека врста норме, репера, на основу чега градимо сам појам књижевности и на основу чега школујемо укус. Дакле, неку врсту оригиналност, с једне и општих тенденција, са друге стране. У том смислу, по угледу на Јована Деретића и његову Историју, можемо рећи да је наша књижевност доминантно миметичка, усмјерена на историју, на интерпретацију и осмишљавање историје. Гледано у цјелини све ове књиге јесу то – опсједнутост историјом и њеним значењем, смислом. С друге стране ових десет књига су једна врста мини канона, мини антологије српске књижевности и овај избор је направљен тако да заступа мноштво различитих тенденција формалних, жанровских, тематских, регионалних, а да је истовремено нека врста мини еволуције“, рекао је на промоцији у Никшићу доц. др Горан Радоњић.
Потпредсједник Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори доц. др Драго Перовић је прочитао поздравно писмо г.дина Славка Гордића, потпредсједника Матице српске, који је био спријечен да присуствује промоцији у Никшићу.
Како се могло чути овом приликом посао на Антологијској едицији није завршен. Крајем 2010. године рецензирано је и уређено друго коло за које је Предраг Палавестра приредио Скерлића, Љубомир Симовић Лазу Костића, Светозар Кољевић Кочића, Драгана Вукићевић Симу Матавуља, Слободанка Пековић Исидору, Горана Раичевић другу књигу Црњанског, Гордић другу књигу Андрића, Радослав Ераковић Милована Видаковића и Боривој Чалић Захарију Орфелина.
Одабрано је и десет књига за треће коло, а пројекат је усвојио Одбор за изучавање историје књижевности САНУ.
