Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије одржао је 11. маја у Црквено-народном у Никшићу, предавање на тему “Духовна завјештања Светог Василија Острошког“. Предавање је организовано у оквиру манифестације “Дани Светог Василија Острошког“.
Биографију Светог Василија Острошког у цјелини је немогуће испричати из два разлога, један је тај што је остало мало записано у односу на значај његовог дјела, а други што се његова биографија непрестано продужава и наставља, јер је Свети Василијe, као Божији угодник, чудотворац и молитвеник пред Господом стално присутан у свом народу, рекао је, почињући предавање „Духовна завјештања Светог Василија Острошког“ Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.
“Оно што је записано о животу Светог Василија открива се као продужена Христова биографија кроз вријеме, кроз вјекове, у конкретном животу, у конкретној служби Светитеља Божијег. Ако има Светитеља у нашем народу послије Светог Саве који је носио Христа у себи, који је био богоносац и христоносац, а има их из нашег рода, Богу хвала, доста, међу њима, изузетно мјесто, свакако, припада Светом Василију Острошком. Није случајно да Светог Василија славимо увијек у дане Христовог васкрсења, када нас обасјава слава најветије Пасхе Христове, а у тој слави блиста и лик Светог Василија Острошког.“
Вријеме у којем је живио Свети Василије овдје на земљи, према ријечима Преосвећеног Владике, било је веома тешко, испуњено бројним тешкоћама, тјескобом, притисцима и нападима са разних страна. Све те тешкоће послужиле су Светом Василију као изазов, јер он није бјежао од тешкоћа, са њима се сусретао храбро, а ту храброст му је давао Господ, укрепљујући га Духом Светим.
“Светитељ надраста своју епоху, надраста вријеме у коме живи зато што се везује за вјечност, за васкрслог Господа, зато што му је циљ сједињење са Господом у коме је вјечни живот, вјечно царство и вјечна љубав. И Свети Василије је љубављу и жртвом надрастао своје вријеме. Он је прави народни пастир, попут оног пастира који, кад нађе своју изгубљену овцу стави је себи око рамена. Тако је и Свети Василије Острошки ставио цио наш народ, цијелу своју паству себи на рамена и отрпио све муке и тешкоће. Са њим је био Господ, Господ је био у њему и давао му силу да поучава народ, да га чува, да његову душу и вјеру сачува од Турака и унијата“, казао је Епископ будимљанско-никшићки.
Владика Јоаникије је у свом предавању говорио о Светом Василију као великом и истинском молитвенику пред Господом. Прави молитвеник, чија молитва је заснована на истинској вјери, непрестано се освећује и испуњава љубављу и Господ га оспособљава да врши дјело за које га је послао. Свети Василије је, као и Свети Сава, био склон молитвеном тиховању.
“Постоји реченица коју је Свети Василије записао у једном свом завјештању, а која нам, на неки начин, открива његову душу, његову вјеру, његову светост и смисао његовог повлачења у острошку испосницу. У даровници, коју је оставио Острошком манастиру, купујући неку земљу, говори да се у хладну острошку стијену повукао топлоте Божије ради. Тамо гдје је топлота Божија, тамо је свјетлост, милост, радост, дарови Пресветог Духа, а он је сматрао да је то најважније“, истакао је Преосвећени Владика.
Он је подсјетио на ону јеванђељску ријеч, коју је Господ упутио својим ученицима, апостолима: “Видите ова чудеса која ја чиним и ви ћете чинити оваква чудеса и још више много од мене, јер ја идем Оцу својему“. Те ријечи Божије, које су се испуниле на светим апостолима, испуниле су се, нагласио је Владика Јоаникије, и на Светом Василију Острошком. Постао је народни заштитник зато што се сјединио и сродио са својим народом, патио са њим, састрадавао, тјешио га, обилазио, чувао.
“Нема Светитеља у нашем народу, осим Светог Саве, који је толико присутан у нашем народу, а то је због његове неизмјерне жртве и љубави. Није случајно наш народ плео толике приче и легенде о Светом Василију Острошком. Имамо их неколико записаних, а те приче увијек је везивао за Светог Саву, као да су били савременици. Ето, на примјер, говори се како је Свети Сава ходајући по овој земљи, прије свог упокојења, ходио по земљи Херцеговој. На свом путу бјеше ожеднио и срео мајку Светог Василија, док је била дјевојком, на неком бунару и тражио од ње да му донесе воде. Она му је донијела воде, Свети се напио, утолио жеђ и благословио је да ће се од ње родити Светитељ Божији. Светитељи, на неки начин, заиста и јесу савременици, иако историјски то није могуће, али, они се сједињују са Господом и на тај начин превазилазе вријеме“, рекао је Његово Преосвештенство.
Прослављање Светог Василија Острошког у Острогу и Никшићу само је дио једне велике светковине посвећене нашем духовном Оцу, јер се он прославља широм нашег отачаства, у цијелом српском народу и код свих православних. Свети Василије је васељенски Светитељ и чудотворац, био је и остао наш заштитник, чији благослов почива на никшићком Саборном храму и на граду Никшићу.
“Од кад се јавио оном тајновитом монаху Рафаилу Косијеревцу у манастиру Жупи никшићкој и наредио му да се отвори његов гроб, од кад је прослављен као Светитељ до дана данашњег, Свети Василије Острошки се толико поистовјећује са својим народом да се наша историја, у овим крајевима, може ишчитати из његове биографије. Њу сачињава и оно ношење моштију из манастира Острога, скривање, брањење Острога од Турака и послије тога, несреће које су се у Другом свјетском рату и послије њега, догодиле међу нама. Причаше покојни игуман Серафим како је Свети чинио многа чудеса, како је привлачио и штитио наш народ и у вријеме најтежег безбожништва“.
“Испричаћу, овом приликом, чудо, не знам да ли је записано, које је доживио отац Серафим. Било је то једне недјеље послије подне, он је ушао да одслужи вечерњу службу, неколико ђака богослова за пјевницом. У малој припрати, у којој су иначе увијек запаљене свијеће, у том моменту свијеће нијесу горјеле, јер их је неко угасио кад је излазио из цркве, а остале су неупаљене пред почетак вечерње службе. Горјела су само кандила, и у току читања псалма на почетку вечерње службе, прича отац Серафим, “Ја се нешто пренух и окренем се кад из стијене капље огањ, као зрнца кукуруза, капље на оне свијеће и пали их једну по једну, док их све не запали. Ја се чудим, каже Серафим, шта се ово догађа, за име Господа Бога, мало се и препао, кад се појави лик Светог Василија из стијене, лик Светог Василија Острошког сав у свјетлости и говори: “Немој да се чудиш, овај огањ“, а то је огањ који је присутан у моштима Светог Василија, који је он носио у себи и дан данас га носи, “овај огањ може да пролази кроз камен, кроз воду и кроз земљу. Овоме огњу не може се ништа супротставити“. То је једно лијепо чудо, јако убједљиво и отац Серафим, који је био мудар човјек и суздржан на ријечима је прави чувар тих бројних чудеса Светог Оца нашег Василија. Он их је чувао у свом срцу, само понекад је о томе говорио и то са дубоким страхом Божијим“, закључио је своје предавање Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије, које је, пред бројном публиком у никшићком Црквено-народном дому, одржао у навечерје празника Светог Василија Острошког.
