Преосвећени Епископ Методије богослужио у Даниловграду

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је, на празник Светог Јована Богослова, у недјељу 9. октобра 2022. године, Свету Архијерејску Литургију, у цркви Свете Текле, у Даниловграду, поводом храмовске и славе града Даниловграда.

Преосвећени Епископ Методије богослужио у Даниловграду

Саслуживало је свештенство и монаштво Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке, уз молитвено учешће вјерног народа.

Окупљенима у празничном сабрању, са којима су били и амбасадор Руске Федерације у Црној Гори Владислав Маслеников и отправница послова амбасаде Србије у Подгорици Јелисавета Чолановић, те представници друштвеног живота Црне Горе, ријечју архипастирске бесједе обратио се Преосвећени владика Методије, честитајући празник Свете Текле, заштитнице храма и града Даниловграда и племена Бјелопавлића.   

„Света Текла је прва мученица за Христа, која је слиједила за апостолом Павлом док је проповиједао, чула је његову проповијед; потицала је из незнабожачке породице, имала је вјереника а кад је чула за Христа кроз уста Светог апостола Павла заљубила се божанском љубављу у Његов лик и почела Њему да сљедује. Од своје најближе породице, од мајке била је гоњена, предата била судији, осудили је на ломачу, а чудом Божјим ватра јој није могла ништа“.

„Затим отишла у друге крајеве да проповједа Христа, па су и тамо почели да је гоне, а пошто је била лијепа и красна неки су се великаши у њу заљубљивали, а пошто их је одбијала они су је оптуживали кнезовима да је хришћанка. Тада су хришћани били гоњени те су је бацили звјеровима да је поједу, па јој ни звјерови нијесу наудили него су се око ње умиљавали, јер је благодат Божја растапала срца и природу звјерску и животињску, али не и злих људи који су је прогонили“, рекао је Владика.

Подсјетио је да је Света Текла отишла у Антиохију гдје су је, такође, прогонили и хтјели да је обешчасте, јер је сачувала своје дјевичанство и чистоту душевну, духовну и тјелесну. По предању, отворила се стијена и примила тијело њено да је не би стигли зли људи.

„Свети Сава је, по предању, њену руку донио из Антиохије у Пећ око 1230. године, пред његово упокојење, наш народ који је био на Косову и Метохији је, после разуре косовске и несреће која нас је задесила, ропства агарјанског, кријући се у овим планинама, бјежећи и чувајући вјеру православну и аманет јуначки, донијели су култ Свете Текле и у Бјелопавлиће, у ове крајеве. Народ који је одавде ишао у друге крајеве носио је тај култ, као што племе Ћеклиће и простор географски по Светој Текли носи име, затим Цеклин, по Текли такође и тако до данашњег дана“, навео је Епископ Методије, додајући да је Свети Сава обезбједио покровитељство свом народу који је бјежао и чувао чистоту своје вјере тако што је Светог Арсенија, ученика својег и наследника, послао у овај крај, а после и Светог Василија и друге свете из нашег рода.

„Чули смо данас у светом Јеванђељу што није случајно, јер је све одатле и почело, да је Господ отишао у крајеве тирске и сидонске, незнабожачке крајеве тог времена у којем су живјели пагани, незнабошци. Отишао је Христос у тај крај јер је бјежао од великаша и првака јудејских који су хтјели да Му главу смакну јер их је назвао лицемјерима зато што су чували кључеве од царства Божјег, а другима нису давали да у њега уђу. Каже данашње Јеванђеље да је трчала за Њим и Његовим ученицима жена Хананејка, незнабошкиња, молећи Исуса да помогне не њој лично, утолико је њена мука и невоља била већа, него њеној ћерки која је била опсједнута ђаволом“, казао је Његово Преосвештенство, напомињући да се Господ овдје, први пут у Јеванђељу, оглушио о њене молбе, прави се да је није чуо, а чак су Га ученици Његови молили да јој помогне.

„Он ни тада не учини ништа, него каже: Ја сам послан изгубљеним овцама дома Израиљевог а не незнабошцима, јер су Јудејци сматрали друге незнабошце, иноплеменике горим и нижим него што је псето. Она се, слушајући то, није поколебала него је са својом истрајношћу пала пред ноге његове и рекла: Помози ми Господе Исусе, сине Давидов, назвала Га је онако како су Њега вјеровали, тиме Га исповједала као Бога, као Помазаника Божјег, наследника сина Давидовог, Онога који је обећан да спаси народ јеврејски. Није се чак ни окренуо према њој, него јој је рекао: Зар хљеб, који је намијењен дјеци, треба дати, бацити псима, тиме прозвавши њу и народ којем припада псима“.

„Она у свом дубоком смирењу каже: Господе, чак и пси једу од мрвица када падну са трпезе господара њихових. Он тада каже: О, жено, велика је вјера твоја, нека ти буде како хоћеш. То је било вријеме тврдог патријархалног уређења у јеврејском народу, а први је Христос пробио те границе и рекао да је сваки човјек по лику Божјем створен и од тада су прве жене ишле за Њим и остале Му до крста највјерније. То је, вјероватно, разлог што је наш народ овдје узео после све те жене, угледајући се на Пресвету Богородицу и Света матера наша Параскева, коју ово племе највећим дијелом прославља за заштитницу, дакле, није наш народ случајно изабирао такве светитељке и такве људе“, бесједио је Владика.

Додао је да је имао срећу и благослов да се крсти поред њене руке, гдје је касније пренијета из Пећи од Патријарха Арсенија IV Јовановића Шакабенте, и налази се у старој цркви Светог архангела Михаила и Гаврила, на Башчаршији у Сарајеву. Честица од моштију те руке Свете Текле донијета је у Даниловград.

Након светог богослужења освештан је и преломљен славски колач, а уручене су и захвалнице домаћинима славе Саборног храма Свете првомученице Текле: Милораду Меду Чамџићу и Игору Ђуровићу, који су чланови Православног братства Светог Арсенија.

Потом је кроз Даниловград прошла свечана празнична литија, предвођена Владиком Методијем и надлежним парохом оцем Жељском Ћалићем уз учешће великог броја вјерног народа.

 

Video kanal Eparhije

Srpska pravoslavna crkva

Radio Svetigora

Sveviđe