Помен протојереју Јосифу Бојовићу

На празник Светог свештеномученика Фоке, Светог пророка Јоне и Михољске задушнице, у суботу 5. октобра 2019, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је са свештенством, на гробљу у Бучу код Берана, помен протојереју Јосифу Бојовићу, великој и заслужној личности, који је, као вјерни служитељ олтара Божјег и одани слуга свог народа, остао запамћен у овом крају и много шире.

Помен протојереју Јосифу Бојовићу

Говорећи о личности протојереја Јосифа Бојовића, Епископ је казао да је он био духовни и народни вођа у овом мјесту, борио се за ослобођење Лимске долине, за обнову манастира Ђурђеви Ступови, који је, неколико пута, за вријеме његовог живота, страдао, подигао цркву у селу Буче, био велики добротвор школе, оставио и друга завјештања.

„Лијепо је што су се његови потомци, потомци по крвној сродности, али и духовни потомци, јер су овдје сви дужни проти Јосифу и осталим свештеницима из породице Бојовића, сјетили да једном од најугледнијих Бучичана, он је и до дан данас у поворци најугледнијих људи из овог краја; да обнове његов гроб, да га уреде и, на такав начин, омогуће свима нама да се подсјетимо његових добрих и богоугодних дјела“, рекао је Владика Јоаникије.

Подсјећање на дјела проте Јосифа, његове врлине, вјеру, завјештања свима је на духовну корист. Било је времена када су се, констатовао је Његово Преосвештенство, потискивале заслуге свештеника, а истицале заслуге оних који су се борили против завјештања, која је оставио прота Јосиф и остали свештеници.

„Та борба је, као што видимо, нанијела много штете, али је била узалудна. Ипак, дјела свештеника Бојовића, нарочито проте Јосифа, излазе пред наше очи, дјела неокрњена, свијетла и нетрулежна и зато је њихов спомен вјечан“, бесједио је Епископ будимљанско-никшићки.

Указао је на изглед надгробног споменика на гробу проте Јосифа Бојовића, који је скромних димензија, мањи од оних касније грађених.
„Био би ред да су се угледали на највећег и најзаслужнијег од свих оних који су се овдје сахрањивали, па да су мало скромније гробове себи подизали, да су се више угледали на његова добра дјела, да су оставили свом крају и народу нешто, кад су имали могућности да дижу ове моћне споменике од црног гранита. Подижу се споменици од црног гранита, па су наша гробља мрачна од ове црнине“.

„Ми смо хришћани, вјерујемо у васкрсење, у свјетлост, не вјерујемо у мрак и црнину, него у нови живот, као што то свједочи наш неумрли прота. Било би добро да се уразумимо, да се вратимо себи, својој вјери, обичајима, свом народу, својој Цркви, земљи, завештањима највећих личности из нашег народа, а ово је један од њих, следбеник Светог Петра Цетињског, Његоша и Светог Саве по својој вјери и по својим дјелима. Његова дјела о томе свједоче. Прошло је толико времена, а његова дјела и његов спомен остају. Рекао бих да нам његов спомен данас много помаже да се уразумимо и подсјетимо. И то је једна од великих заслуга нашег неумрлог проте Јосифа“, истакао је Епископ Јоаникије.

У име братства Бојовића обратио се Драгољуб Бојовић, потомак проте Јосифа. Он је захвалио Владици Јоаникију на бираним ријечима, те свештенству, члановима Црквеног и Мјесног одбора села Буча, родбини и гостима сабрања, поводом служења помена.

Казао је да је братство Бојовића изњедрило више свештеника, културно-просветних дјелатника, народних главара и истакао да су сви били велике патриоте и родољуби.  

„Бојовићи су били, с поносом могу да кажем, гнијездо духовне културе, вјерне слуге Цркве и олтара, честити учитељи, народни трибуни. Прота Јосиф је имао част да угости два краља српска, краља Александра и краља Николу, који су, једном приликом, били код њега кући. Краљ Никола му се захвалио за све што је урадио у то вријеме и казао је, то сигурно знају неки од овдје присутних, када би се калемили људи калемио би од Бојовића. То су биле ријечи краља Николе“, навео је Драгољуб Бојовић.

Подсјетио је да од овог знаменитог и надалеко гласовитог братства потиче и војвода Петар Бојовић, чији је старији брат Јефрем, некадашњи Епископ жички.   

Говорећи о свом прадједи, проти Јосифу, Драгољуб Бојовић је казао да је селу Буча оставио хектар и по земље, данашње гробље и дио гаја испод цркве. Својим Бучичанима оставио је и цркву, коју је, скоро, пет година, радио од својих средстава, да имају богомољу за окупљања, ондашњој школи 50 ари земље која је и сада у употреби, те дио земље на Градинском пољу.

Video kanal Eparhije

Srpska pravoslavna crkva

Radio Svetigora

Sveviđe