Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је, на празник Светог Јована Златоустог, у суботу 26. новембра 2022. године, Свету Архијерејску Литургију, у храму Светих Кирила и Методија, у Гранчареву код Бијелог Поља.

Саслуживали су: протојереј-ставрофор Мираш Богаваца, протојереј-ставрофор Дарко Пејић и архиђакон Јаков (Нинковић).

Епископ Методије благословио је право ношења орара Радојку Кордићу.

Владика се сабраним вјерницима обратио архипастирском бесједом, рекавши да је Литургија најљепши тренутак нашег живота сједињења са Христом Богом нашим и дубоким осјећањем близине Божје у молитвеној заједници.

„Када са сабирамо, углавном, је на светим Литургијама, на неки начин, присутно више сестара, него мушкараца, браће наше, али на овој Литургији, овдје, у Гранчареву, осим сестара које поју, су листом мушкарци и то је лијеп знак. Увијек су жене биле преносиоци, чак, од Мироносица када су ту најљепшу вијест и благовијест Васкрсења Христовог оне објавиле апостолима и биле прве благовјеснице, па све преко наших прабака, бака и мајки, које су ту златну нит вјере, православља преносиле на своје потомство. Нешто је прионуло и за нас мушкарце, изгледа, почели смо и ми да долазимо више у цркву и, кажем, то је један лијеп знак обнове вјере и међу мушким родом, који је онако тврд, агресиван, наметљив, поред смиреног лика Богородичиног и жена које тако трпељиво подносе“, казао је Преосвећени Епископ Методије, подсјетивши да је народ из тог разлога говорио да кућа са три своја ћошка стоји на жени, а само једним на земљи, јер је народ знао која је улога и допринос жене у животу заједнице.

Владика је указао на поуку коју је Христос највише упућивао својим ученицима и народу, који га је пратио, да увијек буду спремни и дођу у стање благословено и благодатно у ком ће бити способни да праштају.

„То је један од основних услова наше љубави према ближњима. Питао је апостол Петар првоврховни Учитеља свога Христа: До колико пута да опростим свом ближњем, до седам ли пута? Он је великодушно повећао тај број опраштања, јер у Старом завјету је било до три пута да се опрости. Он је, процјењујући Христа да је тако благ, повећао тај број па је рекао: До седам ли пута да опростим? Њему Христос каже: До 70 пута седам, другим ријечима бесконачан број пута, јер ми тада, у том стању благодатном, у коме пребивамо, припајамо се једном свијету и атмосфери какав је Господ наумио да буде овај свијет, који почива на начелима и принципима љубави, милосрђа и праштања, супротним оним начелима које у свим временима, па нажалост и у овом нашем, владају у међусобним односима људи“, бесједио је Његово Преосвештенство.

Поручио је да нема истинског односа и љубави без спремности да бесконачан број пута опростимо.

„Да по томе будемо слични никоме другом до самом Богу, Који је први опростио нама гријехе наше. Ми, опраштајући другима, себе сврставамо у онај свијет у коме ће нам бити сви наши дугови опроштени, а то значи да никад не треба да мјеримо поступке и гријехе других људи око нас, наших ближњих, да их ни по чему и никад не осуђујемо, јер то само значи да смо заборавили на себе, на своје поступке, на своја сагрешења. То је јасан знак да нијесмо на добром путу, нијесмо на Христовом путу“.

„Ако опростимо другима сагрешења њихова, Христос је рекао да ће и Бог опростити нама сагрешења наша, дакле, да је то у директној зависности једно од другог, а тиме да ћемо, направивши мјеста у срцу своме за свога ближњега, стећи и добити мјесто у Царству небеском, кога нека нас Господ удостоји, све људе на овом земаљском шару“, поучавао је Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије.