Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је на празник Сабора Светог Јована Крститеља, у суботу 20. јануара 2024. године, Свету Архијерејску Литургију, у цркви Зачећа Светог Јована Крститеља, у никшићком насељу Страшевина.
„Ако Христос није устао, узалуд је вера нашаˮ (1. Кор. 15, 17), речи су богомудрог апостола Павла који васцелим својим бићем сведочи о сили васкрсења у којем је смисао нашег битисања и свеколиког живота.
Поводом хришћанског празника Богојављења, у петак 19. јануара 2024. године, на језеру Крупац код Никшића одржано је традиционално пливање за Часни крст.
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је на празник Богојављење, у петак 19. јануара 2024. године, Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог Николаја у Кочанима код Никшића.
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је на празник Крстовдан, у четвртак 18. јануара 2024. године, Свету Архијерејску Литургију у храму Рођења Пресвете Богородице, у Озринићима код Никшића.
Вода која је освештана у навечерје празника Богојављења и на сам празник назива се великом агијазмом, тј. великом светињом јер је кроз Духа Светога она обрела Божанску и чудесну силу. Агијазма (Αγίασμα) у буквалном преводу значи светиња.
Богојављење – 19. јануара по новом, a 6. јануара по старом календару, Православна црква слави велики хришћански празник Богојављење. Тог дана православни једни друге, а и сав народ Божји, поздрављају древним поздравом „Бог се јави – Заиста се Бог јави”.
Сутра празнујемо зимски Крстовдан. Крст је знамење наше вере, симбол страдања, љубави и жртве Распетог Спаситеља нашег. Крст је симбол победе. Силом Крста мученици хришћански побеђивали су искушења и страдања. На свим нашим храмовима сијају се крстови непобедиве Цркве Христове.
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је на празник Светог Јевстатија Српског, у сриједу 17. јануара 2024. године, Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог Евстатија у Трепчи код Андријевице.
Самоодрживост пројекта народне кухиње у Подгорици постигнут је управо доприносом црногорске породице из Берлина.