Научни скуп „Ђурђеви ступови у црквеном животу и историји“ организован поводом осамстогодишњице постојања Епархије будимљанско-никшићке и манастира Ђурђеви ступови код Берана, отпочео је јутрос у Беранама бесједом Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Господина Јоаникија у манастирском храму Светог Георгија.
Обраћајући се бројним угледницима из области науке и културе Владика Јоаникије је указао на потребу за дубљим изучавањем осмовјековне историје овога манастира и цијелог подручја које је захватала стара немањићка Будимљанска епископија.
"Свијест о сопственој историји и култури коју су стварали и његовали наши преци и данас у највећој мјери одређује наш идентитет. Она нас подстиче и оспособљава да стваралачки, а не механички примијенимо духовна и културна завјештања својих отаца у свом животу и овом времену", казао је Владика Јоаникије.
Говорећи о првобитним повластицама Епархије, Владика Јоаникије је истакао њихов значај у самом почетку постојања и дуги низ вјекова послије.
„На првом мјесту она има част да је њен оснивач Свети Сава, први Архиепископ српски, личност највеће светости и апостолског ауторитета у српском народу кроз сва времена. Повластица је и то што је за првог епископа добила једног од Савиних ученика Јакова, који је светосавску духовност пренио својим наследницима на овом светом трону. Значајно је и то што је Епархија основана у давно христијанизованој области ( о чему свједоче многе преднемањићке светиње у Лимској долини), и што је имала прилику да наслиједи не само светосавско, него и кирило-методијевско духовно и просветно предање“, истакао је Господин Јоаникије.
У свом уводном слову Владика Јоаникије је такође подсјетио и на благотворни утицај Ђурђевих ступова на устројство монашког општежића.
„Последице мучеништва овог манастира и његових свештенослужитеља указују се и данас пред нашим духовним очима. Он је, као уосталом и наш народ, послије свих страдања показивао чудесну моћ обнове кроз коју дјелује сила Христовог васкрсења. Преостали знаци страдања на њему не умањују његову неуништиву славу него је, напротив, још више истичу. У том погледу он је икона Христа распетога и васкрслога. Његова свештена биографија је живо свједочанство православне вјере и продужена Христова биографија у народу Божјем кроз све генерације, од жупана Првослава до данас“, рекао је Епископ будимљанско-никшићки Господин Јоаникије.
Преносећи поздраве предсједника Црне Горе Филипа Вујановића научном скупу његова савјетница Соња Томовћ – Шундић је указала на историјски и политички значај манастира Ђурђеви ступови и подсјетила да поред зидова ове светиње почивају и такви великани и ауторитети какви су „непревазиђени писац мемоара“ војвода Гавро Вуковић и игуман Мојсије Зечевић, личност коју је Његош овјековјечио ликом игумана Стефана у „Горском вијенцу“.
Академик Миомир Дашић је указао на историјски значај овог научног скупа, захваљујући чијим рефератима ће настати изузетно квалитетна и научно утемељена монографија. На свечаном отварању на тему „Формирање српске редакције старословенског језика“ говорила је Јасмина Грковић – Мејџор.
Потом је у просторијама „Полимског музеја“ у Беранама отпочела са радом прва секција научног скупа.
За сјутра је, такође у сали Музеја, предвиђено даље представљање научних реферата на ову тему. Говориће бројни научни посленици из области богословља, историографије, археологије, историје умјетности и других научних дисциплина из разних крајева Црне Горе и Србије.
