На празник Првог и другог обретења главе Светог Јована Крститеља, у петак 8. марта 2024. године, света Литургија служена је у манастиру Светог великомученика Пантелејмона, у Самограду – Пријелозима код Бијелог Поља.
Литургију је служило свештенство бјелопољског намјесништва, уз молитвено учешће вјерног народа.
Сабранима се пастирском бесједом обратио протојереј-ставрофор Дарко Пејић, архијерејски намјесник бјелопољски, који је казао да је једна од највећих мука човјекових заблуда у коју сам себе доведе, кад себе убиједи у нешто, а то није утемељено у сили Божјој, у ријечи Божјој, у живом Богу.
„Већина људи данас на земљи би живот без муке, хљеба без мотике и кад би могло како и без науке, без труда, да се не мучимо и не страдамо, да не претрпимо, да не покиснемо и да нас врелина дана не опече, зној лице наше не додирне, него некако када би могло из неке, само нама знане, топлине живјети и проживјети овај живот. Али, не може, јер од оног тренутка када су прародитељи наши Адам и Ева изгубили рај живот је постао пут страдања и патње, пут зноја, „с муком ћете обрађивати земљу, пшеницу ћете сијати а трње и коров ће вам рађати“ и жени „с муком ћеш и у боловима рађати дјецу своју“, рекао је о. Дарко, указујући да Црква у овај дан слави великог светитеља и свјетилника Цркве Божје Светог Јована Крститеља, који је до те светости и свјетлости стигао кроз страдање.
„Као веома мали, са свега неколико година остао је без родитеља. Оца су му убили они који су тражили да убију Христа, испред олтара, мајка је побјегла с њим у пустињу, брзо се упокојила и анђели су га подигли у пустињи. Замислите из перспективе обичног човјека живот некога који никада није појео парче хљеба или окуси вина, ништа што је људска рука спремила и направила, него се хранио у пустињи зељем и дивљим медом, што је нашао и што би му природа дала, а онда, горећи љубављу Божјом, када је позван од Бога изашао на ријеку Јордан, завапивши и крикнувши и завикавши народу: Покајте се, јер се приближи Царство небеско. Крштавао је народ у води за спирање гријехова да би очистио људе и припремио их за долазак Сина Божјег“, бесједио је свештеник Дарко Пејић.
Поред Драгана Недовића, који је са братом Дарком у манастиру Самоград у Пријелозима припремио трпезу љубави, бројним гостима у конаку манастира су се обратили протојереј ставрофор Мираш Богавац и настојатељ Самограда монах Мојсије.
Поздрављајући присутне о. Мираш је казао да је Свети Јован Kрститељ, чије Прво и друго обретење главе славимо, био највећи рођен од жене.
„ Окупили смо се на овај дан да обиљежимо да се Богу помолимо у част Првог и другог обретења главе Светог Јована Kрститеља, да нам својим молитвама да братске љубави и међусобног разумијевања“, казао је о. Мираш, истичући значај молитве и праштања.
Он је бесједио и о важности обнове Самограда, позивајући вјерни народ да помогне у обнови.
Прво монашење, од када су порушене ове светиње, у обновљеној цркви брвари псовећеној Светом Пантелејмону, било је на данашњи дан прије пет година, када је тадашњи Владика Јоаникије, сада Митрополит Црногорско приморски, у монашки чин произвео Пантелејмона, сада о. Мојсија.
„Тада је почела духовна обнова манастира. Из дана у дан радујем се и надам да ће се овђе окупити још више монаха, покушаћемо да помогнемо око обнове“, казао је о. Мојсије изражавајући наду да ће ускоро кренути обнова Самограда, које не би било да није било преданог рада Полимског музеја из Берана.
Kада се родиш у селу које је једино село на свијету које има 'град', онда поприлично другачије размишљаш од оних и на селу и у граду,“ казао је Драган Недовић, додајући да Пријелози имају град који је различит од свих других на свијету.
„ Самоград има само један пут којим се долази до њега, а сви градови имају много путева. Постоји само један пут којим се иде из њега, а то је у побожност и духовност. Друго, Самоград је Божји град, зидали га Свеци и Анђели и времена она староставна, када је Господ по земљи ходио и милошћу својом људе походио. Самоград је једини град који има 'Тавор' и 'Метеоре'“, казао је Недовић.
