У Светој царској српској лаври Хиландару на Светој Гори Атонској, у ноћи између 3. и 4. марта 2004. године, избио је пожар великих размера. Пожар је почео нешто након 1 сат по поноћи у једном од димњака северозападног конака који се назива Игуменарија, односно Дохија. Убрзо, пожар се, захвативши суву дрвену кровну конструкцију покривену каменим покривачем, проширио и на целу северну страну манастирског комплекса све до цркве Светих Архангела и пирга Светог Саве.
Пожари представљају за манастирска здања на Светој Гори сталну опасност. Током лета прете шумски пожари, а током зиме стара ложишта и димњаци. Грађење уз обилату употребу дрвета учинило је манастире осетљивим на ватру. У случају када се пламен отме контроли лако се развијају праве стихије. Скоро сви светогорски манастири у својим летописима бележе велике пожаре. Чак се јављају и у данашње време као нпр. скорашњи пожар у звонари Протатске цркве у Кареји. Једино у Великој Лаври и Дохијару нису никада забележни.
Хиландар је раније страдао у великим пожарима 1722. када по речима савременика: „Од пирга Св.Саве до пирга Св.Ђорђа све изгоре“ и 1775. године.
Најразорнији пожар је, међутим, избио у наше време, у ноћи између 3. и 4. марта 2004. године. Уништено је и тешко оштећено 5897м2 или близу 55% корисне површине. Параклис Светих 40 мученика је потпуно нестао, параклиси Светог Димитрија, Светог Саве и Светог Николе су значајно оштећени. Најстарије сачуване аутентичне монашке келије са краја 16 века, веома ретке на Светој Гори, такође су потпуно уништене. Страдали су конаци Игуменарија (17-19 в.), Дохија (17.в.), Велики конак (19.в), Синодик (19.в.), улазни комплекс (17.в.), Стари конак (14-19в) и Бели конак (16.в.)
Пожар у Хиландару је изашао из димњака у конаку Игуменарија на западној страни, попут свих других на Светој Гори у којима су, рецимо у 20. веку страдали Ватопед и Ксиропотам, где је такође оштећени димњак био узрок пожара. Највећи део манастира лежи на стени, док је југозападни део на наплавини. Услед тога ова страна се слеже и доводи до пукотина у зидовима конака од којих су неке видљиве, док су неке под више слојева малтера. Димњак из кога се ватра проширила на дрвену кровну конструкцију је управо био напукао услед овог слегања.
Монаси су у првом тренутку успели да локализују и чак угасе пожар на доњем спрату Игуменарије. Међутим на недоступним местима тињање се наставило и захватило дрвену греду која је водила до крова са друге стране зграде запаливши дрвену кровну конструкцију прекривену каменим покривачем.
Пошто је манастир, као средњовековно насеље, сачињен од објеката у низу, пожар се веома брзо пренео преко кровне конструкције целе северне половине манастира, све до параклиса Светог Архангела Михаила и пирга Светог Саве, где се кров завршавао. У првим сатима монаси су покушали да савладају стихију и да у исто време евакуишу најугроженије свештене предмете и драгоцености. У цркви је одслужен и кратак молебан пред чудотворном иконом Богородице Тројеручице. Ватрогасци су успели да савладају неприступачан светогорски терен и стигну тек ујутру. Конаци су горели сатима, јер се пожар спуштао на ниже спратове постепено, након што би дрвена конструкција изгорела и попуштала под тежином обрушених камених плоча кровног покривача.
Ветар који је допринео ширењу пожара на целу северну половину манастирског комплекса у исто време је спречио да се он пренесе јужно са Игуменарије на трпезарију краља Милутина. На тај начин највредније драгоцености, свештене иконе и рукописно наслеђе остали су сачувани од потпуног уништења.
Хиландарском братству су међу првима у помоћ притекли монаси из светогорских манастира. Већ следећег дана је пристигла и помоћ саме Свештене општине Свете Горе из Кареје, грчке државе, војске али и наших људи и њихових грчких пријатеља из Солуна и околине.
Последице пожара исказане бројкама су следеће:
а) Површина под објектима манастира је 4602 м2. Изгорели су објекти на површини од 1968.5 м2 или 42.78%.
б) Укупно корисне површине у објектима манастир је имао 10500 м2.
Изгорело је 5761 м2 или 54.87%.
Ватром је захваћено 8 грађевинских целина док су трпезарија Св. Краља Милутина из 14. века и параклис Светих Арханђела претрпели извесна оштећења услед близине ватре и гашења пожара.
