У Друштву црногорско-руског пријатељства „Свети Ђорђе“ у Никшићу, у петак, 1. марта 2019, представљена је књига „Црква у Дробњаку“ публицисте Томаша Ћоровића. Промоцију је организвала Епархија будимљанско-никшићка, која је издавач овог вриједног и волуминозног дјела.
У представљању монографије „Црква у Дробњаку“ учествовао је Преосвећени Епископ Јоаникије, који је напоменуо да су о Дробњаку најпознатије монографије до сада написали Андрија Лубурић и Светозар Томића, али је ријетко ко од бројних аутора, сматра Владика, обрађивао историју Цркве у дробњачком крају услед чега та тема није била ваљано обрађена.
„Том замашном послу приступио је Томаш Ћоровић, који се огледао у сличним темама, али је овај његов рад јединствен и обећава да ће аутор, на овом плану, још доста урадити. Док читамо ову књигу видимо да постоји велико познавање, да није све речено у овом дјелу и да би имао још штошта да саопшти“, оцијенио је Владика.
Он је подсјетио на светогорске монахе, духовнике, који су били савременици Светог Василија Острошког, а поријеклом су из Дробњака.
„Монах Василије Светогорац из манастира Светог Павла, у вријеме када је тај манастир био српски, за кога су људи ужих стручних знања из ове области одавно чули, био је родом из села Загула у околини Мљетичка. Он пише књиге на Светој Гори Атонској, шаље их у свој завичај. До скоро се чувало Јеванђеље у манастиру Подмалинско, које је дјело руку овог великог духовника. Писано је тако лијепим стилом и вјештом руком да је, само по себи, умјетничко дјело. То јеванђеље се дуго чувало код чувеног проте Митра Лопушине, знамените личности наших дана, који је једини био свештеник у том крају, дуги низ деценија“, казао је Владика будимљанско-никшићки.
У књизи Томаша Ћоровића, додао је он, постоји податак о још једном светогорцу, архимандриту Пахомију Ивановићу, који је рођен у Дробњаку, био ученик Симеона дајбабског, а упокојио се 1947.
„Како се у житијима каже, распаљен божанственом љубављу, отишао је на Свету Гору Атонску, тамо се школовао, примио монашки постриг, касније се вратио, био у више манастира, а, понајвише, је службовао у манастиру Подмалинско. Ту је скончао, чесно, борећи се за храм Божји и вјеру православну у најтежим временима о чему Томаш Ћоровић лијепо пише“.
„Ових свртогорских веза би се нашло још, јер су, у доба Светог Василија Острошког, те везе биле веома јаке, скоро, сваки наш манастир остваривао је везу са Светом Гором Атонском: манастир Завала, Пива, Добриловина, Морача и остале светиње. Није онда чудо што имамо такве витезове, родољубе и духовне вође из Дробњака. Андрија Лубурић наводи на десетине породица, које су имале свештенике, као што је чувена породица Косорић, касније и Кујунџићи, Церовићи, Лазаревићи, Жугићи“, указао је Преосвећени Епископ.
Владика је поменуо имена свештеника, страдалника из доба турског ропства, попут архимандрита Макарија о коме пјева Радован Бећировић, затим опјевани Милутин Церовић, Милован Томић, који су страдали у доба Карађорђевог устанка, као и Станко Јанковић, Стеван Косорић. Све ти подаци сабрани су у књизи Томаша Ћоровића.
„И касније имамо велике родољубе и страдалнике, овдје треба да се подсјетимо чувеног игумана Викентија Грбовића кога су Швабе убиле пред сам крај рата као комиту. Швабе су, у подгоричком затвору, умориле његовог сабрата, монаха Мојсија Поповића. Јефтимије Гломазић се одметнуо у шуму, био је дробњачки духовник и преживио је. Имамо, такође, свештенике велике родољубе, учеснике Подгоричке скупштине из ових крајева: свештеник Мирчета Головић, свештеник Странко Обрадовић, али, да поменемо и свештенике, који су страдали од свог народа: свештеник Милосав Томић је страдао од режима књаза Николе“.
„Чини се да је највећи број свештеника, овдје морам да поменем, који су страдали од комунистичке руке, на разним мјестима и у разним приликама од 1941. до 1945. године: свештеник Богдан Церовић, потомак Новице Церовића, Ново Делић, Ђорђије Ивановић, синовац Пахомија Ивановића, свештеник Јован Тодоровић, блистава звијезда свете вјере православне, мач духовни који је имао оштру ријеч и оштро перо. Он је, по свој прилици, творац текста никшићке Декларације против безбожништва и писма Јовану Радовићу, а свештеник Станко Шаулић је убијен од стране комуниста без икакве кривице, пред сами крај рата“, подсјетио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Он је захвалио Томашу Ћоровићу што је овом књигом, на лијеп начин, обрадио цркве на подручју Дробњака, а нарочито што је свештеничке ликове, портрете тако успјешно обрадио и вратио их из заборава. И једно и друго, сматра Владика, изузетно је драгоцјено, тако да уз мноштво приложених фотографија, преко ове књиге, имамо близак контакт са поменутим родољубима и духовницима.
О монографији „Црква у Дробњаку“, овом приликом говорили су др Васиљ Јововић и доц. др Будимир Алексићи. Бројној публици обратио се и аутор. Модератор вечери био је мр Јанко Јелић.
