Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је са свештенством, на Задушнице, у суботу 2, марта 2019, Свету заупокојену службу Божију, у цркви Светих апостола Петра и Павла, у старом никшићком гробљу.
У архипастирској бесједи којом се обратио вјерницима Владика је казао да је Црква Божја устројила да се, у одређене дане у години, нарочито, помињу православни хришћани, који су се упокојили, а који су у Бога истински вјеровали и Њему служили. То су, скоро, сви суботњи дани и Задушнице, неколико пута, у години.
„Ове Задушнице народ, нарочито, поштује, не би требало запостављати ни остале, као што су оне уочи Светих Тројица, такође, великог празника, Митровданске задушнице и ове прољећње. Да ли има посебан разлог што ове Прољећње задушнице, прије Васкршњег поста, народ посебно поштује у цијелом православљу? Све су значајне, а ове су, свакако, на првом мјесту у нашој хришћанској свијести“, рекао је Преосвећени Епископ.
Нагласио је да се припремамо за Велики пост прије Васкрсења Христовог, миримо се једни са другима, а најприје треба да се измиримо и са онима који су, већ, пред лицем Божјим.
„Не само да се с њима измиримо, него да посвједочимо своју љубав према њима, да их поменемо, јер и на такав начин свједочимо заједницу. Заједница у Христу никада не престаје, овдје почиње, а наставља се за сву вјечност. Изражавамо, такође, нашу вјеру у Васкрсење Христово. Када се молимо за покој душа наших милих и драгих, када приносимо своје молитве Христу, ми се клањамо Његовом распећу, Његовој смрти искупитељној, живоносној којом је Он нашу смрт уништио и обеснажио, клањамо се Његовом васкрсењу којим нам је даровао нови живот.“
„Када се молимо за покојне пред Христом Господом, ми се молимо за њихов вјечни живот, за Царство небеско, да их Христос Господ удостоји вјечне заједнице у свом животоворном наручју, да их удостоји свог непролазног и неразоривог Царства“, поручио је Владика Јоаникије.
Поучавајући сабране Епископ је навео да у току овог поста до Лазареве суботе, све суботе, осим прве, су, како кажу Руси, родитељске, задушне суботе. Служи се иста служба, као и данас, па вјерни народ може, сваке суботе, да доноси имена свештеницима да их помињу.
„Када кажемо: Помени у молитви, то је лијепо, да се сјећамо једни других и да помињемо једни друге, да се милост Божја на такав начин умножава међу нама“.
„Нека буде срећан почетак поста. Пост је, у једном смислу, већ почео, није још тјелесни, имамо недјеље које су трапаве, не пости се сриједа и петак, али је почео духовни пост. Треба да се припремамо, да душу приготовимо да пости од злих мисли, злих намјера, злих дјела, од очајања, превелике туге. Треба да се охрабримо у Христу Господу. Јесу тешка времена, али зар нашим прецима нијесу била тешка времена?“
„Ако је Христос Господ у овом свијету добио поругу, пљување, лаж, клевету, најстрашнију и најсрамнију осуду, онда ми хришћани када дођемо у тешкоће треба да се сјетимо Христа Господа, да се Његовим примјером и Његовом љубављу оснажимо, а када тако живимо онда ћемо бити причасници, не само Његових страдања, него и Његове славе која се ни са чим на овом свијету не може упоредити, толико је узвишена да је по свему божанска. То је Господ приготовио онима који Га љубе“, рекао је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Потом је, у присуству бројног вјерног народа, извршен парастос свима који су се упокојили у Христу Господу.
