Литургија у никшићком Саборном храму на Недјељу сиропусну
У Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу у сиропусну недјељу, 2.марта 2014, служена је Литургија пред почетак Васкршњег поста.
Литургију је служило свештенство архијерејског намјесништва никшићког:протојереј-ставрофор Марко Ђурковић, архимандрит Никифор Миловић, секретар ЕУО, јереј Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки, јереј Данило Зиројевић и ђакон др Никола Маројевић, уз молитвено учешће бројних вјерника. Срећан и благословен почетак Часног поста сабраном народу пожелио је јереј Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки.
"Чули смо, драга браћо и сестре, свето Јеванђеље које су Оци назвали Јеванђеље о изгубљеном рају, а говори о томе да смо грешни, о сагрешњима нашим. Адам кад бјеше изгнан из раја окренуо је лице своје од Господа. Помислио је да може да буде велики без Бога и то је био његов гријех, јер нас је Бог створио да будемо велики, јаки и свети, али ако из захвалнности све Богу приносимо, акоМу благодаримо и благосиљамо Га, као што Он нас благосиља сваки дан“, казао је свештеник Јокић.
"И Адама је Господ благосиљао, али он прекрши заповијест, коју Оци Цркве често помињу: "Не једи од овог рода јер ћеш спознати добро и зло“. Прекршивши пост Адам је окренуо лице своје од Господа."
"Гдје смо данас, браћо и сестре? Изгубили смо рај и сви смо, на неки начин, као праотац Адам, можемо се поистовјетити са њим. Окрећемо лице своје од Господа, мијењамо истину са лажју, правду са неправдом, превару са истином, колико пута смо рекли не ближњима нашим, не Господу?Ових недјеља, које су нас уводиле и припремале за почетак Часног поста, слушали смо причу о Блудном сину, који је био пао и удаљио се од Господа, али је, ипак, дошао себи и затражио опроштај; слушали смо причу о Страшном суду и шта ће нас Господ питати на том суду, да ли коме помогосмо, да ли кога нахранисмо, дадосмо ли да пије коме кад бијаше жедан, обиђосмо ли болесног, саслушасмо ли ожалошћеног?“
"А то је живот. Живот је сваки дан, сваки трен, живот не живимо у облацима, него овдје и сада, на земљи. Сваки трен је велики пред Господом и не смије ни једног тренутка да се занемари. Ако то заборавимо удаљисмо се од Господа. А Господ стоји и чека да Му се вратимо, да будемо Његови, тражи од нас, како чусмо и данас у Јеванђељу: "Простите људима сагрешења њихова и опростиће вама Отац небески“. Велике су ово ријечи, захтјевне, јер нама људима, због наше гордости, није лако опростити кад нас неко увриједи, није лако вољети оне који нас мрзе, па,ипак, ми се молимо, молићемо се и током поста, стално се молимо за оне који нас не воле. То је заповијест Божја, тешка, али лијепа, истинита и спасоносна“, поручио је о. Слободан, закључујићи своју бесједу ријечима:
"Велики Часни пост је прилика да повратимо изгубљени рај.Пост је нова шанса да размислимо о свему, да размислимо о себи, свом животу, својим ближњима,колико можемо, а колико чинимо, можемо ли још један напор више да учинимо.Говорим, прије свега,о себи, а онда и о вама, јер смо сви једно овдје на овој служби, приносимо Господу дарове, благосиљамо Господа, приносимо себе онакве какви јесмо и молимо се да будемо бољи, да будемо Божји. Овдје своје ране видамо, своје радости испуњавамо на овој служби кад се причешћујемо и постајемо једно са Господом. Тако ће бити и у Царству небеском. Љубав Божју у овоземаљском животу почињемо да градимо и да примамо, а кад је примамо од Господа немојмо да будемо себични, него да је и ми с радошћу и од срца дајемо“.
