Поезија у славу и част Светих Кирила и Методија, отаца наше писмености
Седмодневна културна манифестација "Дани словенске писмености и културе“, чији организатор је Друштво црногорско-руског пријатељства "Свети Георгије“ из Никшића, свечано је отворена, у понедјељак 23. априла 2016, књижевном трибином Удружења књижевника Црне Горе "Свободијада“.
Госте трибине "Свободијада“ и сабрану публику, у име Удружења књижевника Црне Горе поздравила је Милица Бакрач. Уводним словом обратила се мр Гордана Крцуновић, предсједник Друштва "Свети Ђорђе“. Представљајући активности разноврсних секција Друштва, Крцуновић је казала да је Друштво за кратко вријеме "саздало ово мало мало острво наде и спаса од стихије заборава“.
"У борби против те стихије служимо се најмоћнијим оружјем – хришћанском културом и словесношћу. Рад нашег Друштва је подржао велики број истакнутих домаћих стваралаца, књижевника, пјесника, универзитетских професора, али и обичних људи којима сви ми припадамо. Издваја нас "само“ непристајање на примитивизам, некултуру и насиље над културном и историјском свијешћу и савјешћу“, рекла је Гордана Крцуновић.
Манифестацију је пригодном бесједом отворио проф. др Радмило Маројевић, подсјетивши да је празновање Светих Кирила и Методија започело у Москви 1989. године и од тада се сваке године одржавају "Дани словенске писмености и културе“, па је тако 1991. у Смолењску овај празник прослављен и великом литијом, коју је предводио Патријарх Кирил, тадашњи Митрополит смолењски и калињградски. Исте године основано је и Друштво руско-српског пријатељства, којем је претходило оснивање Друштва српско-руског пријатељства у Београду.
Књижевник Будимир Дубак је у име Удружења књижевника Црне Горе, које ове године слави седам деценија постојања, казао слово о Светим словенским апостолима Кирилу и Методију, напомињући да су солунска браћа и њихово апостолско православље у данашњој Црној Гори, готово као и у вријеме њиховог живота, прогоњени.
"Кирилова ћирилица је сасвим потиснута. Православна црква је угрожена. Српски језик, који је проговорио на њиховом писму, преименован је. Земља у којој је настала цијела култура и умјетност ћириличка, одриче се те културе. Одрицање од ћирилице и српског језика је одрицање од Мирослављевог јеванђеља, Октоиха, Божидара Вуковића, Његоша...То је одрицање од Кирила и Методија и њихово ново гоњење“, истакао је Дубак.
Међутим, српски пјесници настављју да служе српском језику и ћирилици и вече уочи празника Светих Кирила и Методија посветили су њима у част и у славу српског језика и ћирилице. Своје стихове говорили су: Вишња Косовић, Радосав Бато Ђурковић, Милица Краљ, Ранко Мићановић, Слободан Вучинић, Радован Радовић, дио из свог прозног стваралаштва прочитао је Јанко Јелић, а вече је завршила пјесник-домаћин Милица Бакрач.
