Гласила прворазредне културне и историјске мисије у Црној Гори
У оквиру традицоналне културно-духовне манифестације „Дани Светог Василија Острошког“ која се одвија у Никшићу, у четвртак 8.маја 2014, у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког, одржана је промоција часописа "Слово“ и Свевиђе“.
Добродошлицу Његовом Преосвештенству Епископубудимљанско-никшићком Г. Јоаникије, који је присуствоваопредстављању поменутих часописа и публику, сабрану у Парохијском дому, поздравио је, у име Црквене општине Никшић, ђакон др Никола Маројевић.
О "Слову“, часопису за српски језик, књижевност и културу, који издаје Актив професора српског језика и књижевности из Никшића и "Свевиђу“, гласилу Епархије будимљанско-никшићкеговорио је др Будимир Алексић, професор Цетњиске богословије,који је подсјетио да је "Слово“ настало 2004. године као израз отпора групе никшићких средњошколских професора насиљу над именом српског језика у Црној Гори.
"Слово“ афирмише и предочава научну истину о српском језику, заступа српски филолошки програм и српско становиште у култури. То је филолошки часопис са најширом концепцијом на српским просторима. У њему су заступљени научни и стручни радови из лингвистике, историје и теорије књижевности, али и белетристика, књижевна критика, етнологија и многи други садржаји који спадају у област културе у најширем смислу те ријечи“.
"Овај часопис на стручан начин, из пера наших најистакнутијих лингвиста, књижевника и културних дјелатника других професија разобличава културоцидне намјере заговорника тзв. црногорског језика и њихову "аветну лингвистику“. Јасно је, на основу 42 броја "Слова“, да тај идеолошки пројекат (тзв.црногорски језик) нема упориште ни у историји, ни у науци, ни у већинској вољи грађана Црне Горе исказаној на два последња пописа становништва одржана 2003. и 2011.године“, казао је Алексић, осврћући се укратко и на мисионарску улогу "Свевиђа“:
"Свевиђе је часопис који је покренут када је, дијелом,обновљена будимљанско-никшићка Епархија, 2002.године и изашао је већ 89 број. То је мисионараско гласило намијењено најширој читалачкој публици. У питању је часопис са широком концепцијом од чисто богословских текстова наших савремених теолога, преузетих текстова из наше богословске ризнице до поезије, прозе, белетристике, књижевне критике, осврта на савремена друштвена збивања итд. Прилика је, свакако, да се сјетимо првог уредника "Свевиђа“ поч. пјесника Драгише Маџгаља, нашег познатог књижевника и културног дјелатника“.
Према ријечима историчара Горана Киковића, иначе предсједника Скупштине општине Беране, оба гласила имају „прворазредну културну и историјски мисију у Црној Гори – одбрану српског националног имена, језика и идентитета“. Осмовјековни сјај светосавског православља у Црној Гори, истакао је Киковић, нико не може да доведе у питање, а да се не огријеши о светост историјске истине и људске моралности.
"Из тог разлога и из те свете мисије настали су и настављају да трају два угледна часописа: лист Епархије будимљанско-никшићке за вјеронауку, хришћанску културу и живот Цркве "Свевиђе“, који се од првог до ево 89-ог броја, разноврсношћу садржаја, аналитичном, ваљаном аргументацијом и пријемчивим народним српским језиком, намеће као водећи орјентир у усвајању потребних знања из свих духовних сфера које чине историјску вертикалу српског етноса и етоса, тако да је не само српски народ добио поузданог тумача у актуелном духовном, културном и друштвено-политичком животу Црне Горе“.
"Часопис "Слово“ биљежи већ свој 42. број, који је посвећен највећем српском пјеснику, црногорском државнику и владици Петру II Петровићу Његошу. У овом броју знаменити српски умови су анализирали Његошев језик, поетику, религиозност, косовску мисао, филозофију, да би се у својим драгоцјеним опсервацијама дотакли суштине односа између бесмртног генија и савремене Црне Горе. Њихов је закључак да данашња Црна Гора далеко каска за њим, његовом мишљу и историјским дјелом које је оставио, ако већ не покушава да га својим политикантским превредновањем мјери по недопустиво ниским критеријумима свог евроатлантског образа“, нагласио је Киковић.
Постало је традиционално да се у оквиру велике културно-духовне манифестације "Дани Светог Василија Острошког“ организује промоција часописа "Свевиђе“ и "Слово“ што је, како запажа професор Веселин Матовић, сасвим природно, јер и наслови ових гласила у суштини значе исто.
"Слово“ је, на извјестан начин, настало у конкретном случају из "Свевиђа“. Не можемо заборавити да су два броја часописа "Свевиђе“, то су били његови први бројеви, у цјелини били посвећени питању имена језика у Црној Гори.Ти бројеви остају као велико знамење и важан историјски документ у нашој науци, култури и лингвистици“.
"Навршава се ускоро један мало невесели убилеј – десет година од како излази часопис "Слово“, а заправо десет је година од како је власт у Црној Гори насрнула безобзирно на име српског језика, прво у школама на назив наставног предмета, а затим, видјели смо, да је то довело и до преименовања у Уставу и скоро потпуном потирању имена српског језика. Ја стално наглашавам ово имена српског језика, јер сви ми често, и ја сам, по некој инерцији, правимо језичку грешку. Грешка је у томе што често кажемо како се протјерује српски језикиз Црне Горе, да је протјеран из школа, уџбеника итд. што није тачно“.
"Од како је Црне Горе и словенског српског народа у Црној Гори и од како је школа у Црној Гори, у њима се увијек говорило српским језиком, настава се изводила на српском језику, она се и данас изводи на српском језику, настава у нашим школама изводиће се и у будуће на српском језику. Друга је ствар што власт тај језик хоће да преименује, а то преименовање језика јесте један културоцидан чин, покушај да се затре, да се искључи, да се преименује и цијели народ учини непостојећим, његова култура и историја, јер преименовање значи истовремено и пресемантизацију, промјену свих значења, свих смислова“.
"Ако српски језик и све оно што је написано на српском језику преименујете и кажете да то није српски језик, нити да је написано на српском језику то аутоматски поприма ново и сасвим другачије значење и потпуно се укида његова веза са коријеном. То је управо циљ оних који већ десет година организовано и систематски раде на томе, а најсуптилније и напогубније је управо у школама и преко школских програма и уџбеника.Идеологија се намеће силом, а реализује се најсуптилније и најтрајније кроз школе. У школама се уграђују идеолошки чипови у младе мозгове и кад се једном ти чипови уграде тешко их је одатле уклонити“, поручио је Матовић.
У промоцији је учествовао и Влајко Ћулафић,главни уредник "Свевиђа“, према чијем мишљењу се овај часопис "битно разликује од јавних гласила у Црној Гори. Разликују се, прије свега, тематски, а, потом, и самим приступом ономе о чему пише.
"Нема сензационализма, нема афераштва, нема партијско-клановских навијачких страсти, нема, могло би се рећи, ничега, од онога што је савремено новинарство претворило у оруђе и оружје моћника, који и финансирају медије у којима ради вишемилионска армија новинара и њима пратећих радника широм узаврелог свијета. За разлику од тих гласила "Свевиђе" се, кроз богословске текстове домаћих и страних аутора, труди на афирмацији јеванђељске истине, моралном, вјерском, образовном, културном, језичком, патриотском и сваком другом уздигнућу појединца и српског народа у цјелини“.
"Чинимо то објављивањем бесједа које изговарају умне главе српског народа данас: наши архијереји, писци, историчари... разним поводима; чинимо то објављивањем лингвистичких прилога, есеја, поетских и прозних остварења и књижевно-критичких текстова; подсјећањима на важне догађаје и записе из прошлости нашег народа; презентацијом археолошких истраживања на нашим просторима; указивањем на чињенице које се тичу српског идентитета; пратили смо, можемо рећи, комплетну, црквену градитељску активност у протеклих дванаест година на подручју наше Епархије; по неколико страница епархијског љетописа, којим се завршава сваки број "Свевиђа", садржајна су хроника архијерејске службе нашег Владике, и других најзначајнијих богослужбених активности у нашој Епархији“, казао је Влајко Ћулафић, осврнувши се, потом, на полемичност, аналитичност и научну утемељеност до којих држи редакција "Слова“.
"Нема скоро ни једног значајног српског лингвисте, књижевника, књижевног историчара, критичара, истраживача, есејисте, чијег имена нема међу ауторима прилога у неком од досадашњих четрдесет и два броја "Слова", који, укупно, имају око десет хиљада страница. То је, поготово ако се има у виду чињеница да је највећи дио текстова - нов, да се први пут објављује у "Слову", заиста импозантан збир.Иза тога стоји, у великој мјери редакција и, прије свега, уредник часописа, који подстиче на промишљања, на анализе разних културолошких појава и проблема, који код сарадника, појединаца који имају шта да кажу, активира научну и стваралачку енергију“.
"Ако би се, рецимо, сабрали стручни радови о српском језику и његовој судбини данас, објављени у "Слову", било би то неколико обимних томова непобитних свједочанстава о насиљу над српским језиком какво ни један други језик, није доживио – не, бар, у наше доба. То исто, могло би се урадити и са есејима, књижевним преводима, анализама бројних друштвених појава, поезијом и прозом, књижевном критиком, истраживањима и свједочењима, потретима и значајним личностима и датумима на које је у "Слову" подсјећано - добиле би се тематске књиге незаобилазне у српској култури, а то је заиста огроман допринос једног часописа који излази у условима у којима неко други не би био у стању да припреми ни зидне новине“, закључио је Ћулафић.
