Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Светог Атанасија Великог, у недјељу, 15. маја Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.
Владици је саслуживало свештенство архијерејског намјесништва беранског и свештеномонаштво Манастира, са којима и протосинђел мр Јован Ћулибрк. Доносећи благослов Светог града Јерусалима од гроба Господњег, отац Јован се сабраним вјерницима обратио ријечима јеванђељске проповиједи, говорећи о путу којим су ученици Христови ишли за Господом, проповиједајући Јеванђеље широм васељене.
“Чули смо, слушајући данашњи Апостол, како је Апостол Петар, рибар који је рођен далеко на сјеверу Свете земље, за Христом потом дошао у Јерусалим, како је на Гори сионској, гдје ће касније бити прва црква, а наш Свети Сава основати први српски манастир у Светој земљи, са Апостолима ишчекивао Духа Светог. И ту је сишао Дух Свети на њих, и сам Свети Петар, по силаску Духа Светог, придобио прве ученике и као и други апостоли кренуо широм васељене да проповиједа Јеванђеље. Петров најважнији удио је био да проповиједа међу Јеврејима, народом од кога су Апостоли и Господ по мајци својој. Негдје на пола пута између Јерусалима и обале Средоземног мора у граду Лиди, у коме је иначе постојбина мајке Светог Георгија у чијем храму смо, и гдје је и данас храм и његов гроб, ту он долази и исцјељује Енеа, подиже га из мртвих, па се онда глас о томе рашчуо около и стигао до Јопе (то је Јафа, град на обали Средоземног мора и древна лука). И тамо је било оних којима је требало исцјељење и позивају апостола Петра који креће, што је једна од великих данашњих поука, они зову покренути вјером. Оног тренутка када се дотакла вјера срдаца њихових они шаљу по ап. Петра, претварају то у дјело, а он опет одговара дјелом – он долази, креће се као милостиви Господ који опрашта гријехове, тако и Апостоли Његови иду онима којима су потребни. Он иде у Јопу, исцјељује ученицу говорећи јој: Устај! И она устаје. Онда смо послије тога чули Јеванђеље везано за Светог Атанасија Великог Александријског, оца Цркве, које говори о томе како се свијећа метнута на висину не може сакрити, као што се ни благодат исцјељења ап. Петра у Светој земљи, нису могла сакрити. Има нечег символичког у томе што ап. Петар са висине Јерусалима, који је високо као и овај град у коме боравимо данас, он се спушта ка обали мора. Тако се и Христос спустио међу нас својим оваплоћењем, смирењем, понижењем, смрћу, лежањем у гробу и Апостоли прате Њега. Као што се Христос није могао сакрити, тако се ни Апостоли не могу сакрити“, казао је отац Јован.
Протосинђел мр Јован Ћулибрк је подсјетио и на причу из данашњег јеванђеља о оном догађају у мјесту Бања у којем се збивају чудеса.
“Око ње леже бројни болесни чекајући да се вода узбурка и дотакне првог који уђе у воду да би га исцијелио Бог. Ту Господ долази једном од оних за кога кажу да је лежао 38 година болестан и каже му: Не, више не исцјељују воде, не исцјељују анђели, више се не пројављује кроз њих сила Божија, нити њима треба долазити. Исцјељује ето пред тобом, Богочовјек, исцјељујем ја који сам постао човјек и каже му: Узми одар свој и ходи! Значи Господ који каже: Ниједна црта из овог Закона неће се промијенити до Судњег дана, видимо да каже болесном човјеку не само да хода на дан одмора, него и да носи свој одар, што је по јеврејским правилима било најстроже забрањено да се носи у тај дан. И он, носивши тај одар међу Јеврејима, проповиједа да је прошло вријеме тјелесних закона, да је дошло вријеме духовних закона, да се открива суштина, а суштина јесте – није важно испунити то да ти не смијеш одар свој носити на шабат, него је суштина у томе да се исцјељује брат твој на шабат, да се лијечи онај који до јуче лијека није имао. Лијека није имао не само због своје болести, него и што није било кога да га спусти у воду а само се један лијечио.“
“И тако схватамо тајне Педесетнице ка којој идемо ових дана - као што је Господ лијечио тако је, силом Духа Светог и силом Педесетнице, догађајем Педесетнице, та цјелебна моћ пренијета на Апостоле Његове. Такође, као што је Господ узашао у Јерусалим, идући Оцу своме, тако и Апостоли од Оца и од Сина и Духа Светог силазе међу народ, преносећи цјелебну силу којом нас, цијели народ Божији води ка вјечној Педесетници и јављању коначном и благодатном Оца и Сина и Духа Светог, којима нека је слава и част и поклоњење у све вјекове“.