У храму Светог мученика Вида и Светог великомученика Кнеза српског Лазару на Буковој Пољани, у селу Баре Краљске код Врањештице, служена је на велики и величанствени празник Видовдан, у недјељу 28. јуна 2020. света Литургија, чиме је прослављена храмовна слава ове светиње.
Литургију је служио протојереј Раде Радовић, парох колашински уз саслужење: протосинђела Евстатија (Драгојевића) и јерођакона Михаила (Пајовића), сабраће манастира Ђурђеви Ступови.
Након Литургије, одслужен је помен палим српским јунацима од Косова до данашњих дана.
Сабрање је поздравио професор српског језика у пензији г.-дин Свето Митровић, предсједник Црквеног одбора, који је подсјетио да је овај храм подигнут за покој душа бранитеља крста и отачаства, који су на Буковој Пољани под командом војводе Миљана Вукова Вешовића 1877. године поразили бројчано надмоћнију турску војску.
„На овом мјесту је 1877. војвода Миљан Вуков са Васојевићима однио једну од најславнијих побједа над, до тада непобједивим, Мехмет али Пашом. На оном споменику који смо подигли, поводом 125 година ове знамените битке, стоје стихови краља Николе: На Буковој Пољани ће војводина луча сјати док бојеви не престану, док с јунаком јунак рати. После тога, покренули смо иницијативу да у славу јунака са Букове Пољане подигнемо и овај свети храм. Са пуно труда и братске љубави успјели само да га освештамо 2012. и тог дана предали га Живом Богу на дар“, подсјетио је Мартиновић.
Он је додао да цркву могу да подижу појединци, племе или завјетници, али, оног дана кад је освештан и када се пред Живом Богу на дар, такав објекат, истакао је Мартиновић, није више приватно власништво, него храм посвећен Богу.
„Данас, кад имамо ову ситуацију да се доказује да наводно неки храмови припадају држави или припадају неким појединцима, то не може тако, јер су то Божји храмови. Иако смо ми на њима радили, ми нијесмо власници тога храма, него смо само чувари храма у којем треба да се сабирамо и да се Богу молимо“, поручио је Мартиновић.
Професор Мартиновић је, као просветни радник у основној школи на Буковој Пољани, на лијеп начин гајио сјећање на Видовдан, преносећи тај увијек жив спомен на генерације које је школовао, а чија дјеца и унуци су били присутни на овогодишњој прослави Светог великомученика кнеза Лазара Косовског и осталих Мученика и Новомученика српских. Он од заборава чува и фотографије са школских излета на Буковој Пољани, који су организовани поводом Видовдана. Међу тим топлим и драгоцјеним документима могу се наћи и фотографије из чак 1961. године.
„Данас је велики дан, данас је Видовдан. Прије 631 годину на Косову Пољу, на том жертвеном пољу, одиграла се она велика битка у којој је Кнез Лазар са својом војском, одлучио да умјесто земљског царства које је за малена, пресели себе и српску војску на Небо, у Царство за сва времена. Могао је он да бира, да буде поданик турски и да живи земаљско царство у изобиљу, али он је одабрао Царство које траје. Остао је Косовски завјет, а на традицији Косовског завјета никла је она огромна народна поезија, читав Косовски циклус, а надасве и наш Тајновидац Свети Владика Његош написао је Горски вијенац, који није ништа друго него велика епопеја о Косову, о косовском боју“, рекао је Мартиновић и поручио:
„Ми данас, одричући се Косова и признајући Косово некоме другом, неким терористима, одричемо се своје колијевке, свог поријекла, своје традиције и своје историје. Ово што се десило служиће само на велику срамоту овог народа, коју им је наметнуо неко ко је владао безумно“.
Освештан је и преломљен славски колач и жито, а уприличена је и трпеза љубави, чији домаћин је био г.-дин Владо Дабетић.
Одржане су традиционалне Васојевићке витешке игре. Дјевојке и младићи су се надметали: у бацању камена с рамена, повлачење конопа, скоку у даљ. Симпатије присутних освојиле су трке најмлађих, на 50 метара, те најстаријих учесника, на 100 метара. Медаље за прва три мјеста обезбједио је Будо Вукићевић, проф. физичке културе из Подгорице, који је, заједно са протосинђелом Евстатијем и Светом Мартиновићем, најуспјешнијим учесницима ових трка додијелио медаље.
