Молитвено сабрање у Ђурђевим Ступовима
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Светог цара Константина и царице Јелене и Преподобне Јелене Дечанске, у сриједу 3. јуна 2015, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.
Владици је саслуживало свештенство архијерејског намјесништва беранско-андријевичког и монаштво манастира Ђурђеви Струпови.
Светом богослужењу је присуствовао велики број вјерног народа који је приступио Светом причешћу.
Сабраним вјерницима, свештенству и монаштву празник је честитао Његово Преосвештенство владика Јоаникије, обраћајући се ријечима архипастирске бесједе.
Он је говорио о Светом цару Константину и царици Јелени, чији се свети ликови са Часним крстом често изображавају у нашим храмовима.
"Та фреска се углавном налази са десне стране излазних врата на унутрашњем зиду и вјерни треба да знају смисао те представе. Свети цар Константин и царица Јелена, његова мајка, сликају се са Часним крстомиз два разлога. Светом цару Константину јавио се Часни и животворни крст у једној визији пред одсудном битком када је учествовао у рату са својим супарником Максенцијем. Сила Часног крста привукла је овог великог хришћанског цара, који је, по свој прилици, до тада био незнабожац, али, од тог момента он је постао вјерујући, хришћанин“.
"У том моменту он је повјеровао, осјењен силом Часног и животворног крста Христовог са неба и добио храброст, чувши глас са неба „Овим побјеђуј“. Тако га је Господ укријепио храброшћу великом, те је побиједио надмоћну војску његовог супарника Максенција. Ипак, много значајније од те добијене битке је то да је Свети цар Константин, као владар римске империје, постао хришћанин, вјерујући човјек и послије тога донио је, убрзо, и онај чувени закон Милански едикт којим се хришћанима даје слобода“, казао је Владика Јоаникије.
Не треба заборавити, нагласио је Његово Преосвештенство, да је Свети цар Константин имао благочестиву и побожну мајку Јелену, која је, такође, била незнабошкиња, али је повјеровала касније,нарочито послије оног чудесног виђења Светог цара Константина.
"Пред крај свог живота она је отишла у Свету земљу да тамо нађе трагове гдје је Господ Исус Христос проповиједао. Тражила је Часни крст на коме је Господ Исус Христос био разапет.Предузела је ископавања у Јерусалиму и околини, подизала многе светиње, подиглаје цркву у Витлејему и друге храмове, а приликом откопавања Голготе, гдје су незнабошци истоварали смеће, нашла је Часни и животворни крст Господњи. Дакле, мајка и син, пројавили су своју вјеру у Христа Господа и нарочито поштовање Часног и животворног крста Христовог“.
"Од тада се Крст Господњи прославља тако величанствено у цијелој васељени.Од Светог цара Константина и царице Јелене хришћанство, драга браћо и сестре, функционише, мање или више, кроз сва времена као слободна религија.
Нажалост, више се крви хришћанске пролило у 20.вијеку него у она три вијека гоњења хришћана, али, хвала Богу, и у ово вријеме Црква је тријумфовала, опет се усправила, показала се сила Часног и животворног Крста Господњег и то понајвише тамо гдје је Црква највише гоњена, у православној Русији“, бесједио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.
Овом приликом обратио се и протојереј-ставрофор Драган Ристић, архијерејски намјесник берански који је Преосвећеном Владици честитао 16 година од епископске хиротоније.
