На празник Полагања ризе Пресвете Богородице, у суботу 15. јула 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије, освештао је са свештенством цркву, посвећену данашњем празнику, у Прошћенским Жарима код Мојковца и у њој одслужио Свету Архијерејску Литургију.

Обраћајући се сабраном вјерном народу, Преосвећени Епископ Методије је подсјетио на Његошеве ријечи како су се душе прађедовске, над овом планином, данас узвијале, играју се на бијела јата, како јата дивних лабудова кад се небом ведријем играју над образом свијетла језера.

„И над образом ове дивне, благословене и лијепе планине, гледам ове куће, ову стару архитектуру заборављену, коју више нико не продужава и не понавља, а свака је наша кућа изнад хиљаду метара надморске висине управо овако изгледала као ова кућа између овог новоосвештаног храма, а и те су куће све биле и јесу храмови Господњи у којима су се мале цркве, породице окупљале, живјеле, Богу молиле, рађале и умирале са именом Божјим на уснама и у свом срцу“.

„Данас освештасмо у овој благословеној планини ову дивну цркву, посвећеној Пресветој Мајци Божјој преко које је најрадоснија вијест дошла у све крајеве и кутке земаљског шара и у све тренутке људске историје, па и у ово мјесто овдје и у ову планину, у ове куће и колибе. Та радосна вијест је она коју је архангел Гаврило Њој благовијестио и рекао да ће родити Сина Који ће бити Спаситељ људи, иако Она није имала мужа; на чудесан начин Њој и нама и свим људима у историји непознат, како се Духом Светим зачео Син Божји у утроби Пресвете Дјеве. Она Која је постала шира од свих Небеса, Која је смјестила у утробу своју Несмјестивог Онога Који је Творац наш, наших живота, неба и земље, свега видљивог и невидљивог“, казао је Владика Методије.

Додао је да је Бог, не могавши више да гледа како људски род пропада, по ријечима Светих Отаца, ријешио да учини нешто и оваплотио се од Пресвете Дјеве, постао, ништа друго, већ, један од нас, у пуном смислу те ријечи.

„Постао је човјек, узевши на себе све што је човјечанској природи припадало осим гријеха. Пресвета Дјева, кад је чула ту радосну вијест, имала је повјерења, а то значи вјере, само у Бога иако није разумјела, нити је могла да разумије, нити да умом својим схвати шта, заправо, значи, како то може да се деси, ипак је била послушна посланику Божјем Архангелу Гаврилу и рекла: Нека буде по ријечи твојој и Ево слушкиње Господње“.

„Тако и ми, не само у тим великим тренуцима у нашем животу треба да имамо повјерење у Бога, него и у најситнијим, свакодневним. Ако нам је Господ рекао да не лажемо, ми треба да вјерујемо Њему зашто то треба да радимо иако нам некад то изгледа бесмислено и несхватљиво, како можемо опстати уопште у овом свијету, чак један дан ако неколико пута не слажемо. Али, имајући повјерења у Њега, као што је имала Пресвета Дјева, треба да испунимо оно што нам Он заповједа, па и ту ситницу. Ако нам каже да треба да опраштамо непријатељима својим, икако је то несхватљиво нашем уму, не само да им опростимо, него чак и да их волимо“, бесједио је Његово Преосвештенство.

Треба да се трудимо да то испунимо, јер, сигурно Бог зна због чега је то добро, не само за оне којима ми треба да опростимо него и због нас, због наших породица, свих наших ближњих, цијелог свијета и човјечанства.

„На то нас овај дивни празник и ова дивна, лијепа камено-дрвена црква призива, посвећена Пресветој Богородици, да имамо, као што је и Она имала повјерења у оно што нам Господ казује и да чинимо, не размишљајући иако некад не можемо да схватимо због чега је то добро, да свим својим снагама и напорима учинимо, колико је у нашој моћи и могућности, и по величини наше вјере и љубави према Богу, да то испунимо“.

„Овдје је постројен престо и жртвеник Божји, храма Божјег, нешто најсветије што постоји на земљи, овдје, на овом мјесту гдје смо освештали цркву, и овај жртвеник који је освештан, гдје су уграђене свете мошти светих мученика, благословен је и благодат је сишла на њега, на њему се данас на светој Литургији десило веће чудо од стварања свијета. Кад је стваран свијет створено је све што је видљиво и невидљиво, али овдје, на овом престолу је претворено хљеб и вино у Тијело и Крв Христову. То је веће чудо од стварања свијета“, казао је Владика Методије, додајући да су се сабрали око самог Бога, иштући из тог Источника воде живе да се напоје живота вјечног и смисла овог живота.

„Да бисмо себе оснажили, охрабрили, ојачали да можемо провести како треба и како то Бог од нас очекује дане нашег земаљског живота, како су га проводили смирено, тихо, молитвено, у труду, раду и зноју лица свога, зарађујући кору хљеба сви наши преци, живећи у оваквим кућама као што је ова овдје изнад светог храма. Ако се томе вратимо и ако томе будемо вјерни ми ћемо трајати, као што су претрајавали и трајали наши преци и предали нама у аманет ову земљу, и ову вјеру, и цркву, и овај простор да бисмо могли, ако Бог да, предати онима који долазе после нас“.

„Бог вас благословио, сваким миром, благодаћу Божјом даровао, дао да не зађемо у странпутице овог свијета, него да идемо тим пртинама којим су ходили наши преци, утабаним, сигурним путевима, а они су сљедовали светима из нашег рода, да тако спасимо себе појединачно и наш народ“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије.

Након Литургије, уприличена је трпеза љубави и културно-умјетнички програм, који је организовао Одбор за изградњу цркве и Црквена општина Мојковац.