
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је са свештенством, на празник Преподобног Гаврила Лесновског, у уторак 28. јануара 2025. године, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Саве у Голији.
Преосвећени Епископ Методије се ријечима архипастирске поуке обратио сабраним вјерницима, честитајући славу – Светог Саву.
„Наздравље вам света Литургија и ово дивно и благословено сабрање у светој обитељи у Голији. Међу Голијанима и Косовчићима, Србима, православцима, Светосавцима гдје прослависмо Богојављење у којем нам се Бог јавио, а онда нас дочека Свети Сава да нам о богојављеном Богу проповједа и да учи свој народ и да га храни на многе начине, васколике, да га пита, односно да га васпита. Питати значи хранити, а васпитати значи не само тијело хранити него нахранити и душу свог народа“.
„Господ, кад је проповједао и кад је учио свој народ који је ишао за Њим ријечима вјечног живота и спремајући га за Царство небеско, рекао је да се пазе само духовне смрти, да се тјелесне смрти не боје: Не бојте се оних који убијају тијело, а душу не могу убити, него се бојте онога који може и душу у огањ вјечни смјестити. А шта смјешта душу у огањ вјечни осим окретање од Извора живота, одлажење у простор гдје нема Бога. Све оно што је радио Свети Сава, радио је да оприсутни Бога у нашем народу, да Га дубоко осјетимо у себи, да се за Њега вежемо, а кад се за Њега вежемо и кад се за небо вежемо онда смо избјегли духовну смрт, која је опака и најгора и од које нам зависи вјечна судбина“, казао је Владика.
Додао је да проповјед његова, од тренутка кад се испунило вријеме да Бог благоизволи да се он роди у нашем народу и да се од тог тренутка се роди наш народ истински, у потпуности у Цркви, шта је он радио.
„Он је само организујући Цркву у простору у коме је српски народ живио, тиме је омогућио да он опстане на овом простору без обзира да ли ће бити, опстајати или неће његова држава. То се кроз вјекове показало. Спасио се српски народ везујући се за Цркву, српске државе су цвјетале и пропадале до данашњег дана, али у оној мјери у којој је српски народ, слушајући Светог Саву, ишао оним путем који му је он указивао, путем у живот вјечни, везујући се за Цркву и спашавајући душу своју, у тој мјери је опстајао на овим просторима“.
„Зато светосавље, односно српство као духовна категорија, не етничка, биолошка, географска одредница или, рецимо, нека језичка заједница, никад не би опстало без духовне заједнице, заједнице у Духу Светом коме нас је учио Свети Сава. Сва историја нашег рода је то потврдила, живјели смо вјековима без државе, али, поготово, овдје на овим просторима у Црној Гори, Црква је преузела ту улогу да води народ вјековима и сачувала је супстанцу биолошку и духовну српског народа на овим просторима“, бесједио је Његово Преосвештенство.
Сви они који су овуда пролазили знали су, по ријечима Епископа Методија, шта је узрок тјелесног и духовног опстанка српског народа, па су настојали да то потру и згазе.
„Али, Црква је увијек имала своје начине, облике и форме опстајања на овом простору. Некад, и ако није постојала као уређена црквена институција земаљски гледано, али је постојала у народу кроз своје свештенство, епископе, подвижнике, монахе и светитеље, који су народ кријепили на том путу, чекајући тренутак ослобођења, тренутак слободе када ће се моћи конституисати и спољашња форма црквена, као што се то дешавало. Ево, и у последњим годинама, овдје, кад су ударили на српски народ, да ударе у његове темеље, да га избришу из овог простора, онда су урадили на оно чиме живи српски народ кроз вјекове, ударили су на Цркву“.
„Тај архетип који постоји у народу унутра, то дубоко осјећање привржености и сродности са својом Црквом пробудило је народ да устане и да одбрани Цркву и Светињу бранећи своју душу и своју вјечну судбину. Због тога је Свети Сава велики, а све оно остало је дошло, Бог је дао и као школска слава и као измиритељ браће, и као успјешни дипломата који је мирио са другима народима српски народ. Све је то произашло из његове дубоке повезаности са Христом богочовјеком Којим је живио и због чега се све што му се нудило у његовом животу одрекао. Бог да да да и ми, макар и најмањим дијелом, колике су наше могућности, направимо тај избор у себи, то опредјељење светосавско које је он направио, да се у сваком тренутку у свом животу опредјелимо за небеско, не за земаљско, а то нам је онај, који је продужио учење Светог Саве и цар Лазар показао“, навео је Епископ будимљанско-никшићки Методије, закључивши:
„Свети Сава како се живи за Христа, а цар Лазар како се за Њега умире. И кад је знао да пропада држава српска, цар Лазар знао је да ће српски народ опстати ако очува своју вјеру и ако очува своју Цркву. Бог вас благословио, све вас овдје сабране у овом дивном манастиру Светог Саве у Голији, Чарађу, Крсцу, почетку овог гатачког поља гдје се ова ширина отвара и гдје не постоје никакве границе, ни заједнички прелази, него гдје смо сви једно, браћа у Христу Исусу Господу нашем“.