Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је на Бадњи дан, у понедељак 6. јануара 2025. године, Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Василија Острошког, у Никшићу.

У бесједи, током свете Литургије, у којој је саслуживало свештенство Епархије у уз молитвено учешће вјерног народа, Епископ Методије је честитао Бадињи дан и сабрање у трепетном ишчекивању Рођења Христовог које чекамо и гдје се цјелокупна творевина сјединила са божанским у Његовом лику.

„Ништа радосније и љепше се није могло десити овој земљи и цјелокупној творевини од тога да је Бог постао човјек. Свето Јеванђеље, прво од свих јеванђеља, по Матеју почиње родословом Христовим, односно Јосифовим као заручника Пресвете Богородице, који се о Њему и о Њој бринуо, да се покаже да је од племена Давидовог, изабраног у којем ће се родити Месија. Ту, поред осталих имена, мноштва имена која се помињу у том родослову, поменуте су и четири жене: Рахава, Рута, Уријина жена, нису из јудејског племена и тиме се најављује да у учествовању, уређењу Христовом и учествовању у природи човјечанској која ће и којом ће се Христос огрнути, неће бити само они из изабраног народа и не учествују само они, него учествују и они који су нејудејци. Зато су њих четири поменуте у родослову“.

„А онда и они са Истока који су дошли, којима је Бог открио када ће се Он родити, а у Јерусалимусе распитивали гдје ће се тачно родити да би Му се поклонили, исто су били њих тројица мудраца нејудејци. Било је и са западне стране пагана и нејудејаца који су сљедовали Христу као што је онај римски Центурион за кога је Христос рекао: Овакве вјере у цјелокупном Израиљу не нађох, какву нађох код њега. Тај родослов, којим почиње Јеванђеље и блага вијест Христом се укида та тјелесна и биолошка линија. Он је укида јер је од Оца небеског Духом Светим зачет. Он има небеско очинство, а онда, укидајући родослов сви ми који имамо своје родослове, а које нас је Бог у неко братство, породицу, племе, земљу и народ дао да се родимо, својим крштењем укидамо свој родослов и почињемо са небеским поријеклом, орођујући се са Христом. Дакле, духовно рођењеје истинско и право рођење“, казао је Владика. 

Додао је да постоје разне смрти које нам не могу наудити и не треба се ниједне од њих бојати, по ријечима Христовим, осим духовне смрти која ће убити душу и тиме угрозити нашу вјечну судбину.

„Јосиф, који је изабран као заручник Богородичин, кад је видио, не знајући како и на који начин се десила тајна да је Она трудна, а у јеврејском народу и обичајима тадашњим тог простора и времена, вјереници, заручници су били у истој категорији као вјенчани, као брачници. Казна која је сљедовала за прељубу била је каменовање, а он, бивајући праведан, одлучује да је тајно отпусти да је не би животно угрозио, не знајући како јој се то десило. Онда, јавља му се анђео и говорида је Она зачела од Духа Светог. И онда он, гдје први пут није испоштовао закон тиме што је требала бити каменована, остаје с њима по благослову и благој вијести анђелској да их прати и да то дијете, које ће Она родити, чува и штити и крили и да им буде покровитељ и заштитник овдје на земљи. Рекавши ангео Јосифу да Му дају име Исус Јешуа, што значи Јахве је спаситељ, Бог је Спаситељ, а прво име, кад се Бог откривао у несагоривој купини Мојсију рекао је: Ја сам онај који јесте, дакле, ја постојим и мене има“.

„Онда, преко Исаије  и пророка: Ја сам Емануил то јесте: С нама је Бог, не само да постојим, него него сам ја и с вама. У данашњем дану се открива, поред тога што је, постоји и што је с нама, Он је наш и Спаситељ. Бадњи дан је ишчекивање и бдење тог најљепшег празника и није џаба у традицији нашег народа некако најрадоснији, најкићенији, најсвјетлији Рођење Христово и Божић, празник. Иако сви празници врхуне у Васкрсењу Христовом, али да се није родио и дошао међу нас да постане човјек, ко би Га поштовао и ко би Му вјеровао, како би знао како је нама тешко а ми имали и у Њему свога сапатника. И не само обичног сапатника, него Онога који је све наше слабости узео на себе, исцијелио и преобразио нас и обећао нам Царство своје будуће“, бесједио је Његово Преосвештенство, поручивши:

„Нека би овај свијетли дан у коме смо се сабрали и ова дивна дјечица овдје окупила били нам на спасење и да знамо на шта смо призвани и шта је наше назначење“.

Епископ Методије је подсјетио да су се Јудеји као изабрани народ поносили, па су на крају, погордивши се, стропоштали у понор постајући богоубице. 

„У нашем народу велика племена и братства славних појединаца која су пронијела славу својих братстава, племена и народа, данас ми који се рађамо у тим братствима и племенима почињемо да се гордимо туђим достигнућима и дјелима, не чинивши ништа са своје стране да, макар најмањим дијелом томе допринесемо ходећи путем својих предака. Гордост која се зацарила и охолост успјела је да небеску заједницу подијели, да архангелске и ангелске силе сурва са небеса у поднебесје, а камоли да у најдубље поноре не сурва, та страшна и опака духовна болест и људе, који као црви пужу по овој долини плача“.

„Зато, добро запамтите, из каквих год породица, братстава и племена потичемо, нема изабраних племена и братстава, нема изабраних градова, има само изабраних појединаца и то је Христос својим рођењем објавио. У Његовом родослову нису само Јудејци, а они који су се својим изабраништвом узнијели сурвали су се у најдубље поноре небића, зла, мрака и таме. То се увијек дешавало у историји људског рода, нажалост, и међу нама данас, овдје у нашем народу. Зато, будите опрезни какве год околности спољашње буду у којима живимо. Запамтите да се ми боримо против поглаварстава и власти у поднебесју и таме, духова таме и увијек је рат, каже апостол Павле. Од тог духовног рата и његовог исхода манифестоваће се и материјализовати спољашње околности у којима ћемо живјети и оне од тога зависе и ни од чега другог. Све ово видљиво и опипљиво само је последица духовне стварности. Увијек су то говорили наши преци и Његош је рекао да бој не бије свијетло оружје, бој се бије у срцу“.

„Ко у срцу своме тај бој и битку добије, и добар рат буде ратовао тај ће једини добити вијенце. Не онај који припада неком граду, заједници, породици, братству, племену или народу. Једино нас изабрати може наш подвиг и наше идење, наше вјеровање, наша милостивост и љубав коју имамо према својим ближњима и према Богу. То је порука овог дивног и свијетлог празника да сви постанемо једно у Христу Исусу Господу нашем“, закључио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије. 
Дјеци која су била сабрана у светом богослужењу подијељени су пакетићи који су дар чланова Мото клуба „Ноћни вукови“ из Црне Горе. 

Сабрани, који посте Божићни пост, причестили су се Светим тајнама Христовим.