Српство је прије свега живот по Светом Сави. Његов живот постаје образац за све Немањиће, Обилиће и Петровиће. Српство настаје од Светага Саве, прије Њега српство не постоји и без Њега не постоји.

Ми смо Срби само због Христа, кад се одрекнемо Христа, ми више нисмо Срби. Кад се из српства изузме Христос, оно више није српство. Да би смо били Срби, морамо се прије свега на Бога ослонити. Српство је тежња ка Божијему Царству. Оно је засновано на православљу и незамисливо је без православља. Српство је оправослављење народа. Христос кроз српство обраћа народ у хришћанство. Хришћанство продире у културе и даје им нови смисао. Та култура постаје хришћанство. Српство постаје хришћанство.

Обликовање српства траје 800 година и још није завршено и неће бити никада завршено. Циљ српства је уздизање човјека до Бога. Српство треба да свједочи да су народи од Бога и да смо сви изабрани народи као и сви који теже обожењу. Наш пут нестајања је пут без Христа. Под утицајем глобализма и американизма постају неважни народи. Али зато је веома важна америчка нација и то постаје образац. Постаје образац нације и новог човјека.

Том новом човјеку смета српство, јер му смета Христос. Смета му Свети Сава, сметају му Немањићи, Обилићи и Петровићи. Новом човјеку треба нација без Христа, треба нација у кој не постоје и у којој се не рађају светитељи. Треба им савремено паганство.

Српство је брана која нас штити од паганства, брана коју је изградио Свети Сава. Та брана нас је штитила и од атеизма и дан данас нас штити од свега што је туће православљу и Христу. Српство захтјева подвиг, захтјева Христа. Дефиницаја српства је живот по Светом Сави, по типику Светог Саве. На том путу Он нам је наставник и первопрестолик, Он је наш Мојсије, а српство наше таблице Божијег закона!

И ако четири оцила на црквеној застави имају устаљену симболику, они ипак имају дубљу традицију и значење од садашњег. Првобитно су се четири оцила читала као: Свети Сава српска слава! Можда би се требало вратити првобитној симболици, и славити светосавље као наше знамење побједе. Знамење настало из Константиновог знамења, на коме је писало, овим побјећуј.

Под овим знамењем вјекови су прохујали, и многи ће још’ те проћи. Под овим знамењем смо однијели и многе побједе. То је знамење предатома нама да га сачувамо и да заједно са великим српским краљем и владаром Црне Горе, Николим И, радосно кличемо, “Живјело нам наше мило српство”!

Пише: Јереј Огњен Фемић

Извор: ИН4С