Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је, на празник Светог Евстатија српског, у уторак 17. јануара 2023. године, Свету Архијерејску Литургију, у цркви посвећеној овом Светитељу, у Трепчи код Берана.
Саслуживало је свештенство и монаштво Епархије уз молитвено учешће вјерог народа.
Сабранима је данашњи празник и храмовну славу честитао Преосвећени владика Методије, рекавши да је данас празник дивног и великог српског Светитеља, Евстатија, који је изданак Будимља и Полимља, благословеног краја који је, увијек, давао дивне и благословене изданке, од времена Светог Саве, па и прије, до данашњег дана.
„Свети Евстатије овдје, у Полимљу, играо се као мали, учио школу, и волио је науку, највише божанску и каже житије да је тражио од својих родитеља да га пошаљу да учи, јер је волио да учи. Када се довољно изучио и земаљске науке стекао, ријешио је да живот свој посвети Христу Богу и да иде за Њим. Отишао је на Михољску Превлаку Архангела Михаила, тадашњу Зетску престоницу односно сједиште Зетске епископије, мјесто гдје је Митрополит зетски столовао. Ту се замонашио, подвизавао и додавао благодат на благодат, подвиг на подвиг и молитву на молитву док му се није јавила жеља да оде у Свету земљу и да се поклони мјестима куда је Господ ходио овом земљом и народу проповједао, да се опипљиво примакне, додирне и осјети мјеста из Јеванђеља којима се, читајући, Свети Евстатије надахњивао“, казао је Епископ.
Бог му је дао, додао је Владика, да оде у Свету земљу и буде тамо, не мало времена, да се подвизава и да као пчела, с цвијета на цвијет, иде од манастира до манастира и сакупља бесцен духовно благо.
„Господ је знао да ће му то касније требати да управља народом српским духовно. Послије Свете земље, пожелио је да види Свету Гору и задржао се у манастиру Хиландару годинама, док га нијесу изабрали за Игумана хиландарског. По недокучивом промислу Божјем, Господ га је припремао за оно што га је чекало после Хиландара, када су га изабрали за зетског Епископа на оном истом мјесту гдје је своје власи пострижене положио и дао завјете да ће вјерно служити Богу и народу. Сабор га је изабрао, после Архиепископа Јоаникија, и за архиепископа српског“, указао је Његово Преосвештенство, наводећи да је то пут оних који сљедују Богу и који узму Крст свој на плећа своја и одрекну се себе, својих планова о животу и једино истинско за чим жуде и чезну јесте да испуне јеванђеље и вољу Божју.
„Као што су Пресвета Богородица и сви хришћани од памтивјека били спремни да испуне оно што је Господ од њих ишчекивао, тако је мирно, скромно и скрушено Свети Евстатије прихватао све што му је живот слао, што му је Бог давао и ону службу коју му је Он намијенио. Сви ми који смо се данас сабрали овдје, а понајприје ова дјеца која су нам дивно пјевала – хор који носи име Светог Евстатија српског, треба да се угледамо на Светог Евстатија, да заволимо науку као што је завољела његова душа, а понајприје ону јеванђелску, Христову науку, једину спасоносну, која ни у чему није у супротности од земаљске науке. Господар свега видљивог и невидљивог, духовног и материјалног свијета је Господ Бог Отац наш и Син Његов Исус Христос и Дух Свети, у Чије смо се име и славу овдје сабрали, да се Богу помолимо и да прославимо Његовог угодника Светог Евстатија, у овом храму, њему посвећеном, у мјесту гдје је он поникао и гдје се родио“, бесједио је Епископ будимљанско-никшићки Методије.
Освештан је и преломљен славски колач, поводом храмовне славе цркве Светог Евстатија у Трепчи, а славу је прославио и хор из Берана, који носи име угодника Божјег Светог Евстатија српског.
